А могао сам бити геј
Шифра производа: 30714
Преузмите одломак: 
Едицијe: Домаћи писци, Роман
Аутор: Срђан Марјановић
Број страна / Повез / Писмо:
268 / Броширан / Латиница
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-2104-4
Година издавања: 2023.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 990.00 RSDЦена са попустом: 841.50 RSD
Еротски сегменти усамљеног јахача.
А могао сам бити геј?
Несумњиво, Срђан Марјановић је рокерско искуство и специфичан поглед на живот и судбину преточио у оригиналан и јединствен књижевни стил и поетику.
Суптилан, повремено горак али увек искрен он говори о животу као о густом ткању могућности, о мноштву путева којима се може кренути али и о странпутицама на које нас срце и околности могу одвести.
Ова узбудљива проза је сведочанство о „лепом и грозном” животу и свакако је Марјановићева најзрелија књига. Јединствен запис о ономе што нам искуство доноси и шта остаје после свега, после живота.
Петар Арбутина
…Романи Срђана Марјановића су у бити његове продужене песме. Препуни емоција, горчине и лепоте живота. Четврти А могао сам бити геј је сурова и узбудљива исповест од прве до последње странице.
Дилема главног јунака, кога успех музичке каријере гура кроз еротске авантуре, мотивишући га да можда заврши као геј, држаће вас у неизвесности до самог краја.
Прича је то о младости кад се у љубави може све, насупрот позним годинама, кад ништа не иде?! Нада увек умире последња, па пораз може бити и победа?
Сигурно у овим редовима има аутобиографских догађаја. Лако се препознају познати ликови из света rock&roll-a, мада писац наглашава да је све фикција.
Судбина није записана у звездама, већ је увек у нашим рукама. На крају свачијег филма остану само сећања…
Зоран Колунџија
Срђан Марјановић
Срђан Марјановић рођен је у Бања Луци 1952. године. Са шест година похађа и основну и музичку школу. Одрастао је као јединац у комунистичкој породици. У Београд долази 1961. године. Са четрнаест година има свој први рок бенд. Касније
свира и пева у многим групама, да би на крају наступао сам, уз акустичну гитару, певајући репертоар Дилана и Донована. Са деветнаест година одлази у Шведску, где наступа у клубовима. По повратку у земљу, са својом композицијом „Тражим”,
побеђује на Суботучком фестивалу, где добија неколико награда. Први сингл објављује 1973. године. Нижу се наступи на фестивалима широм Југославије. Сарађује са YU групом, која га прати на плочи са хит нумером „Иди”. Свој први албум реализује уз помоћ истог бенда. Наредних година наступа са својим
ансамблом под називом Пума. Нижу се албуми и хитови („Ми смо једно другом говорили ви”, „Није ти се хтело”, „Бебо не плачи”…). Током година, објавио их је осамнаест. Пресудна је његова сарадња са издавачком кућом РТВ Љубљана, где
је због успеха својих издања био ангажован као уредник у београдском представништву. Открио је многе значајне бендове („Екатарина”, „Кербер”…)
Студирао је журналистику и писао за многе часописе (Вечерње новости, Репортер, Итд, Ciao…) Определио се за музику, којом се професионално бави већ педесет година. Обишао је готово целу планету свирајући. Каже да је одувек знао, да ће кад накупи довољно времена у животу, писати поред песама и нешто друго. Објавио је три успешна романа (Жице, Ок пресвући ћу се и Нисам ти баш све рекао). Најновији роман А могао сам бити геј је управо пред вама…
Оштривој – :
Хмммм…као да јесте, нема ту неке ни дистанце.
Овде, с обзиром колико чух и начух у последњих 25-30 година, а далеко сам млађи од “пишчеве” генерације, и из уста баш разноразних људи, неповезаних и пар дијаметралних пресека живота “писца”, првенствено мислим …у души, а то је за мултикосмосе горе, тачније тужно.
Обожаваоцима част и поштовање, но не издржах да “трач и гласине” сад по први пут не избију из моје најмање маленкости, ма небитности.
Ако се огреших, на моју Душу, ко ми крив.
Обичан неслушакац и нечиталац конкретног субјекта, смртник, прах и пепео пред Творцем.
Са Богом, све најбоље свима; па и “писцу”, наздравље и живели.