fbpx
Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Најаве

Из штампе изашла књига „Епидемија шпанске грознице у Србији 1918–1919”

„Епидемија шпанске грознице у Србији 1918–1919”, др Владимир Кривошејев

 

Иако је од шпанске грознице на крају 1918. године, за мање од три месеца, страдало више од 3% становништва ова болест и последице које је она оставила у Србији биле су дуже од једнога века заборављене. Ово је прва књига која им посвећује пажњу коју заслужују.
Са којим ентузијазмом су српски војници, по пробоју Солунског фронта журили да ослободе домовину најбоље илуструју познате речи француског генерала Франша Д’ Епереа: „Операције се морају успоравати јер нема комуникације ради добављања хране француским трупама које напредују. Само српским трупама нису потребне комуникације, оне иду напред попут торнада. /…/ Огромна жеља водила је војнике из победе у победу. Француска комора на коњима једва је стизала српску пешадију“.
У телеграму послатом крајем септембра 1918. године Врховној команди војвода Петар Бојовић наглашава да не треба уводити карантин, будући да даљи успех операција зависи од могућности достављања хране, муниције, обуће, одеће и других потреба, наглашава да карантин и не би имао сврхе „јер се ради о болести од које и онако болује цела армија и становништво“.
По свему судећи, велике војне успехе српска војска је постигла упркос томе што је у пробој кренула заражена, а дочекивало ју је оболело становништво. И једни и други, и војници и цивили, масовно су умирали од болести која је изазвала највећу светску пандемију свих времена, од шпанске грознице.

РЕКЛИ СУ О КЊИЗИ

Феномен „шпанске грознице“ је до сада био синоним за мало истраживану и недовољно познату тему у домаћој историјској науци. Појава која је у низу историографских радова уочавана најчешће као саставни део ратног амбијента у завршници Великог рата, је на тај начин остајала на маргинама историографије иако су њене размере и демографске последице које је изазвала имале планетарни значај. Дуго се претпостављало и да су тој епидемији биле углавном изложене приморске области новостворене југословенске краљевине, па је истраживање токова и последица епидемије у унутрашњости земље углавном изостало. Руководећи се сачуваним историјским изворима и подстакнут савременим дешавањима колега Кривошејев се прихватио истраживања узрока, токова и последица епидемије „шпанске грознице“ на простору Србије.

Проф. др Александар Животић

Презентујући резултате свога истраживања аутор је будућој читалачкој јавности скренуо пажњу да је заборављена болест покосила више од 3% становништва Србије, те да је однела око 1/5 укупних радних жртава за насталих током шест година ратовања; и то за само пар месеци.

Др Коста Николић, научни саветник

 

Више о књизи и аутору можете прочитати овде.

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.