Васа Стајић (Мокрин, 1878 — Нови Сад, 1947) био је српски филозоф и писац. Студирао је права, а потом филозофију у Будимпешти, Паризу и Лајпцигу, а дипломирао је 1902. године у Будимпешти. Започео рад као учитељ у банатским селима, потом је био професор у Пакрацу, па у Учитељској школи у Сомбору.
Издавао је предратне часописе Нови Србин и „Српска Просвета”. Након рата покренуо је лист „Нова Војводина“. Био је сарадник у много листова. Једно време је радио као секретар Матице српске и као уредник „Летописа”.
Написао је преко 20 књига од којих су му најпознатије „Новосадске биографије” у шест томова, „Великокикиндски дистрикт” и друге. Посебно се истакао студијама о Светозару Милетићу, као и Јовану Јовановићу Змају. Написао је преко 100 научно-стручних расправа. После Другог светског рата изабран је за доживотног председника Матице српске.
Његова дела о историји Новог Сада ”Привреда Новог Сада”, ”Новосадске биографије”, ”Грађа за културну историју Новог Сада”, ”Грађа за политичку историју Новог Сада” су капитална дела на тему историје града.
Наш сајт користи колачиће који служе да побољшају ваше корисничко искуство, анализирају посете сајту на сајту и приказују адекватне рекламе одабраној публици. Посетом овог сајта, ви се слажете са коришћењем колачича у складу са нашом Политиком приватности.
Поезија неандерталаца 
