Тихомир Петровић рођен је у Бошњацу код Лесковца 1949. године. Студирао је и докторирао на Универзитету у Београду. Професор је књижевности на Педагошком факултету у Сомбору, Универзитета у Новом Саду. Објавио је књиге: „Огледи и критике из књижевности и језика“ (1993), „Велибор Глигорић о реализму“ (1993), „Књижевни записи“ (1993), „Историја српске књижевности за децу“ (2001), „Књижевност за децу – теорија“ (2005), „Реторика“ (2005), „Говори и критике“ (2008), „Увод у књижевност“ (2009). Члан је Удружења универзитетских професора и научника Србије, члан Удружења књижевника Србије, члан Удружења новинара Србије. Награђиван је за свој научни рад.
Упоређена са свакодневном речју, јавно изговорена подлеже додатним садржинским, формалним и дикцијским оценама. На првом месту, добра тема, истинитост и убедљивост чињеница, као и снага, [...]
Наш сајт користи колачиће који служе да побољшају ваше корисничко искуство, анализирају посете сајту на сајту и приказују адекватне рекламе одабраној публици. Посетом овог сајта, ви се слажете са коришћењем колачича у складу са нашом Политиком приватности.
