Милоје Ђорђевић

Милоје А. Ђорђевић, рођен 1938 у Јовцу, општина Ћуприја. Гиманзију је завршио у Ћуприји а студије германистике и српскохрватског језика на Филозофском факултету у Сарајеву. Као апсолвент је провео годину дана на Универзитету у Берлину (1962), након чега је 1963.  дипломирао и исте године изабран за асистента за немачки језик на Одсеку за германистику Филозофског факултета у Сарајеву. Постдипломски студиј лингвистичког смера завршио је на Филолошком факултету у Београду (1965). Школске 1968/1969. године је као DAAD-стипендиста провео два семестра на Универзитету у Фрајбургу. Докторат лингвистичких наука стекао је одбраном дисертације под насловом Развој аналитичких глаголских облика у немачком језику на Филозофском факултету у Сарајеву (1974), након чега је изабран у звање доцента за историју немачког језика, а године 1980. у звање ванредног професора за историју немачког језика и савремени немачки језик да би 1989. постао редовни професор за наведене предмете.
Време од 1992. до 1998 је провео у Немачкој, најпре у Берлину а потом на Институту за немачки језик у Манхајму. Године 1998. се на позив Филозофског факултета враћа у Сарајево и наставља своју наставничку делатност.  Тежиште његовог научно-наставног рада је у почетку била историја немачког језика с историјском граматиком, а касније контрастивна лингвистика, лексикологија, творба речи, валентност глагола, семантика и дијалектологија. У склопу својих наставничких обавеза руководио je израдом бројних дипломских, магистарских и докторских радова из области немачког језика; био је члан колегија за постдипломске студије из лингвистике, ментор при изради више магистарских радова  и дисертација, члан комисије за одбрану више докторских дисертација из области германистичке лингвистике. Учествовао је у реализацији немачко-југословенског пројекта  Контрастивна граматика немачког и српскохрватског језика. Аутор и коаутор више научних радова  махом на немачком језику из обасти германистичке лингвистике, а у сарадњи са професором Улрицхом Енгелом објавио је два обимна речника из области валентности глагола. Оба су штампана у Немачкој (2009, 2013).
Награде и признања: „Престижна награда Хумболдтове фондације за резултате на пољу германистичке лингвистике у земљама Средње и Источне Европе“ (1995); „Аустријски крст части за науку и уметност првог реда“ (2005). У периоду од 2001. до 2014 је био члан Интернационалног научног савета Института за немачки језик у Манхајму. Након 43 године наставничке делатности на Одсјеку за германистику Сарајево одлази у заслужену пензију (2006). У том статусу је израдио обимно дело Немачко-српски речник у издању ИК Порометеј у Новом Саду.