Милисав Миленковић

Милисав Миленковић (рођен у Малом Црнићу 6. марта 1939. године), био је признат и познат српски књижевник. У литератури га сусрећемо као песника, критичара, прозаисту и драмског писца.

Деведесетих година прошлог века обављао је функцију Генералног секретара Скупштине Савезне Републике Југославије, а био је и на челу пожаревачког Општинског одбора СПС-а. Био је и председник Културно просветне заједнице Србије.

Милисав Миленковић аутор је седамнаест збирки поезије међу којима се издвајају Одисеј се није вратио, Шекспир – сан и крв, Четири годишња доба у Београду, романа Болест брестова, Доба ветрова и Прстен за Еву, књига прича Калемљена трешња Лава Николајевича, Варошке приче, Tри рођендана и једна смрт.

Добитник је бројних награда и признања, од којих су најистакнутије Вукова награда, Повеља Раваничанин, награда Милан Ракић, награда Симо Матавуљ, Повеља Мораве. Добитник је и Златне значке КПЗ Србије, Повеље КПЗ Београда, плакете КПЗ Пожаревца и признања Општине Мало Црниће.

Био је један од водећих интелектуалаца и покретача културног живота читавог Браничевског краја, човек великог креативног замаха и непресушне стваралачке енергије.

Умро је 6. јануара 2021.