Марк Кважбер

Марк Кважбер  рођен је 1947. године у Турнеу, белгијском граду чија је половина била порушена током Другог светског рата. Кважбер је песник, есејиста и књижевни критичар који је током читаве своје каријере истраживао белгијску књижевност француског говорног подручја и трудио се да промовише белгијску културу. Посебно је испитивао историју земље кроз уметничко стваралаштво проистекло из сећања на ратне дане.

Кважбер је завршио студије на Католичком универзитету у Лувену и стекао докторат из области књижевности и филозофије. Рембо је био тема његове докторске дисертације. Истраживања су му усмерена посебно на везе између књижевности и естетике као и на област франкофоније, укључујући посебно белгијски Конго-Заир.

Године 1977. постаје саветник за књижевност и позориште у Бриселу. Паралелно са писањем песама и есеја, организује изложбе попут оне „Емил Верарен – један замишљени музеј” у Музеју Орсе у Паризу и у музеју Шарлије у Бриселу, као и изложбу посвећену Роденбаху у Музеју ликовних уметности у Турнеу.

Има почасни докторат Универзитета Јанус Панонијус у Печују, 2012. добио је одликовање Сената Универзитета Адам Мицкијевич у Познању, а 2015. добио је звање официра Академских палми. Од 1989. до 2019. био је директор Архива и музеја књижевности у Бриселу.