Драгиша Живковић

Драгиша Живковић (Зајечар, 1914 — Нови Сад 2002) био је српски историчар и теоретичар књижевности, дугогодишњи професор новосадског Филозофског факултета на коме је предавао теорију књижевности и српску књижевност 19. века.

Научни рад започео је на Универзитету у Београду, затим прелази у Сарајево, а од 1962. је у Новом Саду где наредне године добија звање редовног професора. На Катедри за југословенску књижевност предавао је теорију књижевности и српску књижевност 19. века. Држао је специјалне курсеве на постдипломским књижевним студијама.

Свој научни приступ проучавању књижевности градио је на равнотежи теоријског и историјског мишљења. У средиште пажње стављао је само дело. Његова “Теорија књижевности”, више од четири деценије био је главни приручник за увођење у студије књижевности. У области историје књижевности критички се бавио литературом наших писаца углавном 19. века, приређујући и њихова дела за штампу.

Српску књижевност осветлио је компаратистички у вишетомном капиталном делу “Европски оквири српске књижевности”. У својим раним радовима бавио се историјом српске књижевне критике у 19. веку.

По оцени критике, изградивши класичне обрасце модерног проучавања књижевности проф. Живковић је дао незаобилазне прилоге обнови књижевне историје код Срба након кризе позитивистичког модела истраживања.

Значајне активности остварио је и у Матици српској као члан Одељења за књижевност и језик, Управног одбора, уредништва Летописа и као главни и одговорни уредник Зборника за књижевност и језик од 1979. до 1994. године.

Добитник је награде за животно дело, као и Вукове награде за науку.