Бала је уметничко име под којим пише словачки писац Владимир Вала. Рођен је 1967. године у граду Нове Замки у Словачкој. Дипломирао је на Економском универзитету у Братислави и од тада ради у Окружној канцеларији у родном граду. Приче је почео да објављује 1992. године, углавном у часописима Dotyky и Literárny týždenník.
Дебитовао је збирком приповедака Лептокарија (1996), за коју је добио награду „Иван Краско“ и која је штампана у више од петнаест издања. Балина проза открива дубоки немир и страх од живота у свету препуном апсурда и спољних непријатеља. Аутор такође преиспитује (не)способност комуникације и усамљеност, коју уједно интерпретира као једини простор за аутентичност. Јер, чак и јединство својствено чину љубави за аутора не представља ништа друго до „усамљеност удвоје“.
Његова друга књига, Outsideria (1997), роман сачињен од кртких прича, описује осећај суштинске изолације појединца, али и проблеме пишчевог ега. Међу другим објављеним Балиним делима су и збирка кратке прозе Трудноћа (2000), те романи Тихи угао (2001), Unglik (2003), De la Cruz (2005), Stranger (2008) и књига аутофикцијске прозе У име оца (2011).
Својим кратким романом Велика љубав, Бала иступа као модерни Кафка. Кроз лик протагонисте Андрића, овог савременог нихилисте, Бала ће на специфичан начин опоменути, ако не [...]