Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Медији о књизи

Сви смо тренутно у сличној ситуацији, али одлуке како ћемо искористити време у условима ограниченог кретања су индивидуалне.
Ми желимо да Вас мотивишемо да ово време проведете чинећи нешто добро за себе. Осим попуста од 20%, омогућили смо и бесплатну испоруку књига до Ваших врата. 
Заштитите своје мисли од медијске буке, уроните у добру књигу, научите нешто ново, напајајте се корисним и лепим стварима и кад све ово прође осећаћете да сте урадили нешто корисно за себе. 

Нинус Несторовић – интервју

Наш народ се у тешким тренуцима увек бранио смехом

пише: Марина Вулићевић

 

Смехом се бранити од зла и бола, то нам је већ деценијама добро познато. Нама, бар, то није тешко. Смеју се духовити, интелигенти, освешћени, добронамерни, а на кога се овај опис више односи него на наше афористичаре и сатиричаре. Међу њима је и Нинус Несторовић, чија нова збирка афоризама „Боже, упрости нам”, у издању новосадског „Прометеја”, може да буде преписана као делотворни лек за дух. Нинус је недавно добио и Златну плакету за афоризам на 21. Међународном фестивалу афоризама и карикатуре у Струмици. Ево само неколико његових мудрости: „Плитке је најлакше превеслати”, „Догађаји су нам свима исти, али нам се сећања разликују”, „Много смо сиромашни, више немамо ни своје ја”, „У кавезу само време лети”, „Дезертирао сам из медијског рата, искључио сам телевизор”, „Изабрани лекари и изабрани политичари имају нешто заједничко. Пацијенте”,  „Дотерали су нас до бољег сутра”…
Кажу да је Србија тешка за живот, али да је одлична за уметничку инспирацију. Шта вам је драже, живот или надахнуће?
Преживљавање је у Србији постало најзахтевнија, најтежа и најкреативнија уметност. Само велики уметници успевају овде да преживе месец. Све остале уметности пале су у његову сенку и у заборав. Када човек мора да бира да ли ће купити хлеб и млеко или књигу, није тешко погодити за коју ће се врсту уметности он том приликом одлучити…
Да ли вам је, на пример, лепше да стварате када вам је нешто забрањено, или, пак, када вам је све дозвољено?
Где се набавља дозвола за писање афоризама? Ко је издаје? Неко министарство? Не, хвала, не треба ми дозвола. Потребна ми је само инспирација и храброст. Уметничке и моралне норме су једина ограничења којима се руководим док пишем.
Да ли вас је некада заболела „прејака реч”?
Мене боли неправда, боли ме глупост, боли неваспитање, боли понижавање здраве памети, боли лаж, боли дволичност… Већ годинама трпим толику бол, а ви ме питате да ли ме је заболела „прејака реч”?!
Наслов ваше нове збирке афоризама показује да сте тако добри са речима да се њима чак и поигравате. Како видите ту игру у књижевности, а како у јавном и медијском простору?
Ја се поигравам речима, а медији људима. Ово прво је књижевна, а ово друго политичка игра. И мени и њима та игра иде од руке. Резултати су видљиви.
Која вам је стилска фигура омиљена: оксиморон, антитеза, хипербола, иронија, сарказам, парадокс…, која од њих је најпримеренија нашој свакодневици?
Оксиморон – оштроумна лудост. То је најкраћи опис мог стваралаштва. Једино уз помоћ ње, те лудости, могуће је описати нашу стварност.
Поред осталог, интернет је препун вицева и клипова о вирусу корона. Због чега наш народ има толику потребу да се смеје и подсмева?
Наш народ се у тешким тренуцима увек бранио смехом. А пошто је смех најбољи лек, онда је ваљда и нормално да се и данас, од напада тог страшног непријатеља, вируса корона, бранимо њим.
Понекад је у филмовима голотиња стилски прихватљива, ако је мотивисана радњом. На који начин вас псовке мотивишу у афоризму?
Голотиња привлачи филмску публику у биоскопе, а псовке читалачку публику на књижевне вечери и фестивале хумора и сатире. Псовке не користим често у мом стваралачком раду, сем када је то неопходно и када оне имају уметничку вредност у афоризму који сам написао.
Како пишете, можда у неком друштву док пљуште духовите опаске, или сте као Монтењ, који је из осаме промишљао своје доба? Да ли се, при том, смејете или плачете?
Сваког јутра устајем тачно у шест часова и 42 минута. Скувам кафу и почињем да пишем афоризме. У тишини дома свог. Док пишем, ја се нити смејем, нити плачем. То моји читаоци раде уместо мене када прочитају оно што напишем. И те сузе, и тај смех конзумената мојих сатиричних мисли су за мене највећа награда!
Недавно сте добили признање у Македонији. Шта за једног сатиричара значи када га одликују странци?
То значи да је оно што пишем разумљиво и ван територије моје државе, што је веома битно за опстанак једног књижевног дела у времену и простору.
Када кажете да сви лажу, а да је историја заснована на чињеницама, значи ли то да ћемо остати и без историје?
Историју пишу победници, тако да ова историја коју учимо у школама, није наша историја, него историја свих наших победника. Нажалост, историју губитника још нико никада и нигде није написао.

 

Интервју преузет са сајта Политике Online.

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.