Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

Сви смо тренутно у сличној ситуацији, али одлуке како ћемо искористити време у условима ограниченог кретања су индивидуалне.
Ми желимо да Вас мотивишемо да ово време проведете чинећи нешто добро за себе. Осим попуста од 20%, омогућили смо и бесплатну испоруку књига до Ваших врата. 
Заштитите своје мисли од медијске буке, уроните у добру књигу, научите нешто ново, напајајте се корисним и лепим стварима и кад све ово прође осећаћете да сте урадили нешто корисно за себе. 

Историја епидемија у Србији – 1. део

Епидемија пегавог тифуса у Великом рату

О појави епидемија тифуса у Србији 1914–1915. код нас постоји богата литература. Ова тема је често обрађивана у историографији о Првом светском рату. Епидемија тифуса у Србији трајала је око пола године.

У том релативно кратком временском раздобљу десили су се бројни догађаји које историјска литература још увек није хронолошки и тематски, сазнајно и методолошки обрадила у потпуности.

У епидемији пегавог тифуса за непуних шест месеци у Србији је умрло више од 150.000 људи, знатно више него у свим претходним биткама и офанзивама Аустроугарске војске. Жариште болести било је Ваљево, у којем је од краја децембра 1914. до почетка маја 1915. године умрло готово десет хиљада људи. Међу жртвама је било 3.500 српских војника, 4.000 цивила и 2.000 аустроугарских заробљеника, а у јеку епидемије дневно је умирало и по стотинак оболелих. Драматичност епидемије кулминирала је дневним оболевањем од 1.500 до 2.500 људи са процентом умирања од 50–70%.

Ипак, због чињенице да је велики број умрлих није евидентиран, због нарушеног здравственог система, као и чињенице да један број болесника умирао у својим кућама са нејасном дијагнозом, тачан број умрлих у овој епидемији вероватно неће бити никада установљен.

Епидемија као средство ратне борбе?

Пегави тифус је заразна болест коју прате дуготрајна температура, главобоља, осип и поремећај свести. Узрочник обољења је бактерија рикеција, коју преноси бела ваш настањујући се углавном у шавовима одеће. Епидемија углавном настаје у претрпаним насеобинама, у ратним условима, избегличким камповима и свуда где су хигијенски услови лоши.

Након Колубарске битке и повратка српске војске у Ваљево затечена је стравична слика. Аустроугари су разрушили и опљачкали све што су могли, а заузврат су оставили несахрањене лешеве, гомиле цркотина по градским улицама и готово четири хиљаде својих болесника. Управо тај податак указује на то да је епидемија, можда, и намерно изазвана.

Наиме, од 16.000 рањених и болесних аустроугарских војника који су се затекли у Ваљеву уочи уласка српских трупа, по наредби царских власти, евакуисано је 12.000 рањеника, инвалида и тек оперисаних пацијената. Међутим, остављена је већина болесних, заражених трбушним тифусом, шарлахом, дизентеријом, повратном грозницом или неком другом болешћу. Већ тада су уочени и први случајеви пегавца, који је најпре почео да се шири међу аустроугарским војницима.

 

Лекари странци у Великом рату

У Ваљеву је тих дана боравило много лекара, хуманитарних радника и добровољних болничарки. Многи од њих остали су светао пример човекољубља и личне жртве. Само неки од њих су Аријус ван Тиховен, Арчибалд Рајс, Семјуел Кук, Вилијам Хантер…

Aриjус вaн Tинхoвeн (1886–1965) био је хoлaндски лeкaр, рaтни хирург у Србиjи тoкoм бaлкaнских рaтoвa, касније и шeф хируршкoг oдeљeњa Вojнe бoлницe у Вaљeву тoкoм Првoг свeтскoг рaтa. Кao члaн истрaжнe кoмисиje учeствoвao je у истрaзи рaтних злoчинa aустрoугaрскe вojскe у Србиjи. Прeмa његовом мишљeњу трбушни и пегави тифус који су 1915. владали Србијом и однели хиљаде живота, свeснo су примeњивaни кao срeдствo ратне борбе oд стрaнe Aустриjaнaцa.

Још један лекар који је трајно задужио српску културу и науку је и др Вилијам Хантер. Он је студију о епидемији пегавог тифуса и повратне грознице у Србији је први објавио 1919. у британском стручном медицинском часопису, а потом и као монографску публикацију у Лондону 1920. године.

Осим странаца, у Ваљево су долазили и други хуманитарни радници, болничарке и лекари како би пружили несбичну помоћ. Једна од њих је и академска сликарка Надежда Петровић, добровољна болничарка из два балканска и једног светског рата. Нажалост, и она се заразила опаком болешћу, и након седам дана боловања, издахнула је 3. априла 1915. године.

Своју последњу слику, која носи назив Ваљевска болница, Надежда је насликала у паузи између два дежурства.

 

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.