Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

26. фебруар | Почео Топлички устанак

Сви смо тренутно у сличној ситуацији, али одлуке како ћемо искористити време у условима ограниченог кретања су индивидуалне.
Ми желимо да Вас мотивишемо да ово време проведете чинећи нешто добро за себе. Осим попуста од 20%, омогућили смо и бесплатну испоруку књига до Ваших врата. 
Заштитите своје мисли од медијске буке, уроните у добру књигу, научите нешто ново, напајајте се корисним и лепим стварима и кад све ово прође осећаћете да сте урадили нешто корисно за себе. 

26. фебруар

Почео Топлички устанак

26. фебруар 1917.
Топлички устанак – једини устанак на територијама окупираним од трупа Централних сила у Великом рату, трајао је око месец дана, у фебруару и марту 1917. године, а претходиле су му и следовале герилске борбе. Захватио је Топлички округ – Косанички, Прокупачки, Јабланички и Добрички срез, источне и средње пределе Копаоника и Јастребац, Заплење, Црну Траву, Власотинце и територију око реке Тимока. У гушењу устанка учествовале су јединице аустроугарске и бугарске војске, у мањој мери немачке трупе и плаћеници албанског порекла. Војници окупационих трупа су угушили буну и сурово се осветили цивилима. У казненој експедицији настрадало је по подацима Анкетног одбора (комисије) за утврђивање узрока побуне у Топличком и Врањском округу и осталим крајевима, око 20.000 људи, углавном стараца, жена и деце, запаљено око 50.000 стамбених и економских објеката и нанета огромна материјална штета.
Негде пред крај 1916. године долази са Солунског фронта Коста Пећанац и авионом се спушта низ висораван јабланичке планине Радан. Намера му је да дигне народ на устанак и ослаби бугарски отпор у Солуну.
Већ 24. фебруара 1917. године, војвода Пећанац издао је прокламацију о почетку устанка, а војводе Миланко Влаховић, Јован Радовић и Тошко Влаховић водили су борбе са Бугарима. Тада је и наредио општу мобилизацију. Позив се односио на све војнике српске војске који се у јесен 1915. из различитих разлога нису повукли.

Коста Пећанац,

српски четнички војвода

Народ Топлице, коме су дозлогрдила бугарска окупација и зверства, једва је дочекао устанак и, чврсто решен да се свети, почео је масовно да се одзива позиву Косте Пећанца. Већину устаника чинили су старији људи и још за такве подухвате недорасли младићи или жене, док је далеко мање било правих ратника. Мучки напад и нож у леђа од стране Бугара, није смео остати некажњен.
Значајну улогу у Топличком устанку одиграле су жене, ангажујући се и помажући према својим могућностима. Њихова агилност и различите врсте потпоре покрету отпора нашле су потврду у извештајима окупационих органа власти. Српкиње су постале учеснице једног историјског догађаја. Важну улогу у устанку имала је Пољакиња Јелена Лорет. Она је била чланица организације жена у Прокупљу за борбу против окупатора. Осим тога, упознала је четничког војводу Косту Војиновића и одржавала везу са њим. Помагала је у набавци свих ствари потребних за Ибарско-копаонички четнички одред. Једном је спасила Војиновића од хапшења. Госпођа Лорет је извезла српску заставу, која је стајала на згради начелства све време док је Прокупље било слободно. По угушењу устанка, била је од стране бугарске окупационе власти осуђена на смрт стрељањем. У задњем моменту, буквално на стратишту, стигао је акт о помиловању.

 

Борци јабланичког четничког одреда

У књизи Топлички збег налазимо:
Причају да је нека жена понијела комитима храну, у двије велике корпе на обрамици. Кажу да јој је син са комитима. Бугарска патрола ју је примијетила и назорице пратила. Кад је неко од комита изашао пред женом да преузме корпе са храном, бугарска патрола се вратила и обавестила своју команду. Сва је срећа што је неко обавијестио и комите о доласку бугарске војске, те се ови одлучише да чекају. Коста распореди људе у засједу, а сам се постави у средини строја. Окршај је био кратак, али жесток. Бугари бројно и технички надмоћнији, стадоше опкољавати комите. Видевши се у обручу, Војиновић нареди да се бугарски обруч мора пробити, па макар и по цијену живота. Комити навалише, бришући све пред собом, док се Бугари размакоше, немоћни да задрже јако надирање комита. Гинуло се и с једне, и с друге стране. Коста, јашући на белцу, храбрио је и јуначио другове, али га непријатељско зрно нагоди равно у слепоочницу те он без ријечи паде. коња, који је стајао крај мртвог господара ухватише бугарски војници. Остало сте виђели и сами.

Коста Војиновић, командант

Ибарско-копаоничког четничког одреда

Литература: Топлички устанак 1917, Божица Младеновић
            Топлички збег, Звездан Ћурчић

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.