Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

11. март | Рођен војвода Степа Степановић

Сви смо тренутно у сличној ситуацији, али одлуке како ћемо искористити време у условима ограниченог кретања су индивидуалне.
Ми желимо да Вас мотивишемо да ово време проведете чинећи нешто добро за себе. Осим попуста од 20%, омогућили смо и бесплатну испоруку књига до Ваших врата. 
Заштитите своје мисли од медијске буке, уроните у добру књигу, научите нешто ново, напајајте се корисним и лепим стварима и кад све ово прође осећаћете да сте урадили нешто корисно за себе. 

11. март

Рођен војвода Степа Степановић

Степан Степановић – Степа рођен је у Кумодражу 11. марта 1856. године. Припадао је оној генерацији прегалаца у Србији која је све своје физичке и духовне способности уградила у националноослободилачку борбу српског народа. Име је добио по свом деди Степану, по коме је цела његова породица названа Степановић.

Од 1874, када је уместо свештеничке мантије обукао униформу питомца Артиљријске школе, до у јесен 1919. године, када је помало разочаран неким догађајима неопозиво одлучио да се повуче из активне службе, неустрашиво је ишао трновитим ратним стазама српске војске. Пуних четрдесет шест године неуморно је радио на њеном мирнодопском усавршавању.

„Из народа сам поникао; он ме је начинио овим што сам; морам се покоравати његовој вољи и служити му до последњег даха.“

 

Након основне школе Степа је уписао гимназију која се налазила у Капетан Мишином Здању. Степа Степановић је као и сва друга сељачка деца, послуживао и то код директора гимназије, Ђорђа Милетића и тако се школовао. Након петог разреда гимназије која је тада трајала шест година, Степа је ступио у Војну Академију. Школски другови били су му Војвода Мишић, Михајло Живковић, Павле Јанковић…

Током школовања, војвода Степа није се посебно истицао и био је осредњи ђак. Међутим, у српско-турским, бугарском, балканским и Првом светком рату показивао је карактер савршеног официра.

Први светски рат је за Степу представљао највећи и најтежи испит. Био је задужен за организацију мобилизације, те да направи план распореда и концентрације српске војске. Пошто је рат почео, руководио је Другом армијом, која је била постављена на позицији између Аранђеловца и Младеновца.

Церска битка – прва велика победа

Управо је у Великом рату Степа Степановић извојевао своју највећу победу. Била је то Битка на Церу, када је испољивши изузетну мудрост и тактику, савладао много јаче снаге аустроугарског освајача, натеравши га на повлачење преко преко Дрине у Босну.

После инвазије Централних сила 1915. године, војвода Степа је са својом војском успео да савлада бугарску армију „која је била одбачена на исток 25 километара“. Уследиће потом солунска епопеја, где  прослављени војсковођа улаже лавовски труд не би ли српску војску под веома тешким околностима оскудице, болести и зиме успео да преведе на албанско приморје.

Остаће упамћено и то да 1915. војвода Степа није желео да искористи свој положај и своју породицу извуче из Чачка. Оставио их је у Србији да деле судбину породица својих војника.

Солунски фронт

По доласку на Крф посветио се реорганизацији десетковане војске и њеној припреми за славни повратак у земљу и коначни пут победе. Успео је са својим војницима да пробије Солунски фронт, и да бугарску војску потпуно елиминише из ратних операција. Легендарни пробој догодио се од 15. до 17. септембра 1918. године на Добром пољу и Козјаку. Бугарска је капитулирала, а на путу победе и ослобађања отаџбине, српску војску више ништа није могло да заустави.

„Само војник може извојевати место његовом народу на које он има право.“

Наш народ имао је и других мудрих и храбрих војсковођа, али је ретко да је ко од њих био тако популаран у народу као војвода Степа Степановић. Био је ретко честит и поштен човек, чврстог карактера, јасан у наређењима. Када је нешто наредио, усмено или писмено, никада није то опорекао.

Није волео велико друштво, волео је природу и шетње. Месо је ретко јео, а највише је волео пасуљ и купус. Од пића би понекад попио чашу пива или шприцер. Живео је просто без икаквих личних прохтева.

„Смањите ми пензију!“

Остале су многе анегдоте о људској величини Војводе Степе Степановића. Свакако једна од најпознатијих јесте она када је вратио своју пензију. Пошто му је поштар сав срећан уручио пензију од  3.000 динара, Војвода је дрекнуо:

– Мангупи! Мангупи! Хоће да упропасте државу! Враћај паре, момче! Нека бар преполове, шта бих с толиким парама?

Код куће је Степа често носио обично војничку униформу, па се дешавало да га људи не препознају. Једном је тако секао дрва у дворишту, кад наиђе један сељак и упита га:

– Помаже Бог стари, је л’ ово кућа војводе Степе?
– Јесте.
– А, ти му стружеш дрва?
– Стружем, шта ћу – не открива се Степа.
– Пошто си погодио? – занимало је човека.
– Па… Нисам погађао. Знаш, ја код њега радим стално, па ме плаћа месечно.
– Ако, ако, имаш кога и да служиш. Ја бих му и за џабе радио – добаци му сељак и оде.

 

Војвода Степа није био болешљив човек, али је осећао да стари. Када је почео побољевати његов зет инсистирао је да треба да се прегледа и лечи, али он то никако није хтео.

– Какав преглед! Ја сам стар и дотрајавам. Вуче ме земља.

Војвода је пре смрти припремио све што је потребно за сахрану. Од своје скромне пензије уштедео је за погреб. Пред крај живота позвао је супругу и предао јој два замотуљка са новцем – један са себе, други за њу. Скромном, какав је био, није му ни на ум падало да му следује државна сахрана са највишим почастима.

Гроб војводе Степе Степановића на градском гробљу у Чачку

 

Последње речи великог војводе

Земља га је повукла себи 27. априла 1929. године.

Пред саму смрт Степа је покушао да подигне десну руку ка прозору. У соби је настала тишина. Сви су желели да чују последњу поруку великог војводе. Степа Степановић скупио је сву своју снагу и слабим гласом изговорио: „Полазите напред!“

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.