Prilog biografiji

Fantastično i dragoceno štivo. Kot je u svom dugom veku preživeo dva svetska rata, dva gubitka zavičaja (nemačku i sovjetsku okupaciju Poljske), jednu objavu rata sopstvenom narodu (Jaruzelski 1981), prošao kroz vatru dadaizma, nadrealizma, pripadao socrealizmu dušom i telom, vodio život ketmana i dvorske lude (po filozofskom tumačenju Leseka Kolakovskog). Doživeo lomove mladićkih ideala. Kad je prvi put 1961. putovao na Zapad, kako sam priznaje u ovoj knjizi, pusten je jer je bio u Partiji i podoban. Oni koji budu očekivali od ove knjige da podrobno prate rađanje najpoznatijeg sekspirologa na svetu, grdno će se iznenaditi. Sam Kot pominje ovu knjigu, ali u kontekstu životnih dileme i egzistencijalno-moralnih tegoba, a Šekspira priziva samo kad u sopstvenom životu dolazi do ivice graničnih pitanja. On jedini piše o Šekspiru polazeći od postulata da njegove citaoce svake noći može da probudi policija. Milan Vlajčić, Politika Jan Kot je pre nekoliko godina doživeo kliničku smrt u – Beogradu. Srčani udar opisuje kao pozorišni događaj: dramaturgija infarkta ja – hitnost. Biodinamiku prizora iz svoje biografije uređuje raskošno, kao prilog pozorištu. Život i teatar su mu najčešće izmešani, uzimaju jedan drugom vreme: Sred petog infarkta u Santa Moniki, seća se grčke tregedije koju je režirao pre dvadeset godina u Berkliju. S omčom oko vrata pije votku sa vojnicima koji su ga već obesili: saznajemo o ključnim godinama u kojima je Šekspira čitao kroz užase rata. Boro Drašković, Dnevni telegraf. O autoru. Teatrolog i esejist, status najcitiranijeg šekspirologa ovog veka stekao je objavljivanjem studije Šekspir, naš savremenik (1961). Njegove knjige sa inovantnim čitanjem Šekspira i antičke dramske klasike prevođene su na sve relevantne svetske jezike. (Kod nas Šekspir, naš savremenik, i dalje Šekspir, Kavez traži pticu, Kameni potok, Pozorište esencije i drugi eseji). Prilog biografiji, njegovo možda najosporavanije delo, proglašeno je 1993. u Nemačkoj za knjigu godine.