Sa Srbima u Srbiji i Albaniji 1914-1916: Ratni dnevnik jednog hirurga

Šifra proizvoda: 29309
Sa Srbima u Srbiji i Albaniji 1914-1916: Ratni dnevnik jednog hirurga
Broj strana / Povez / Pismo:
184 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 13.5 × 20.5 cm
ISBN: 978-86-515-1040-6
Godina izdavanja: 2016.
Izdavači / Suizdavači: Izdavačka kuća Prometej, RTS

Cena: 1.250,00 din.Cena sa popustom: 1.000,00 din.

PREDGOVOR

Ovo je svedočenje jednog holandskog lekara, tj. jednog naučnog uma i neutralnog građanina, o ponašanju austrijsko-nemačke vojske u Srbiji i o povlačenju Srba preko Albanije.

Bilo je potrebno prevesti ovo svedočenje na francuski jezik, na jezik diplomatije i demokratije, ne da bi se dodatno podsticali niti do unedogled održavali mržnja među narodima i ratovi među vladama, već da bi se pred očima sadašnje i budućih generacija sačuvala verna slika delâ i postupaka militarističkih imperija. U svom surovom obliku, militarizam Hoencolerna postao je predmet gnušanja svih mislećih i slobodnih ljudi. U svom podmuklom i pritvornom obliku, militarizam Habzburga uspevao je pola veka da bude prihvaćen kod zapadnih naroda, a nove generacije, koje su poput pustolovnog romana čitale Moje tamnovanje Silvija Pelika, nisu više verovale u te stare priče o narodnim mučenicima: bilo je u modi slaviti tu dobru austrijsku kuću koja se brinula da uzme sebi sve mlade narode na pragu njenog doma da bi ih obrazovala, negovala, obezbedila im lepu budućnosti. Ovo je svedočenje nepristrasnog posmatrača: pročitajte stranice 14–18 ove knjige i uporedite ih sa iskazom jednog drugog neutralnog posmatrača, švajcarskog profesora R. A. Rajsa u njegovom delu Kako su Austrougari vodili rat u Srbiji.

Srbija je danas ponovo osvojena. Ne znamo u kom stanju su je Srbi zatekli. Odlučni da svojoj dvojnoj monarhiji pripoje sve severne i zapadne pokrajine, čini se da su ih Austrougari, ako ne poštedeli, ono metodično iskorišćavali bez previše besa i želje za istrebljenjem stanovništva niti pustošenjem zemlje i dobara. Južne i istočne pokrajine su tri godine bile ratna pozornica; tokom četrdeset meseci, vojske su tuda napredovale i uzmicale; možemo pretpostaviti koje su bile posledice tih pobeda i povlačenja. Ali osim toga, ti nesrećni prostori Bitolja, Skoplja[1], Niša i Pirota bili su pod bugarskim terorom i tu su, s naumom, osvajači pokušali da zatru i rod i sâm trag srpskih generacija. Uspeli su bar da očiste od njih te makedonske oblasti u kojima je Turčin već bio obavio svoja pustošenja.

Danas, čitaoci ove knjige, kako oni u neutralnim tako i oni u savezničkim i pridruženim zemljama, treba da znaju šta su narodi Srbije pretrpeli za službu Savezu i za čovečanstvo. Iz ovih verodostojnih stranica svi građani novog sveta treba da nauče koje materijalne i moralne obaveze svi imamo prema tih srpskim narodima: treba da platimo ogroman dug tamo; ne treba da ga smatramo tek parčetom papira.

Neki su ponekad izražavali bojazan da će posle tolikih nesreća srpski rod – avaj! – poput jermenskog, biti toliko desetkovan da nikada više neće moći da dostigne nivo sadašnjeg života… Pročitajte u ovoj knjizi o povlačenju Srba kroz Albaniju! Tri godine nakon tog povlačenja, pošto su preko Krfa i Soluna zaobišli čitavo grčko poluostrvo, ti junaci vratili su se kao pobednici u svoju prestonicu, Beograd, i oslobodili svoju braću u Bosni, Hercegovini, Hrvatskoj i Banatu. Iz tih vojnih slomova, srpska vojska izašla je još hrabrija i brojnija, zahvaljujući jugoslovenskoj braći koja su došla iz Amerike. Sa tih zgarišta videćemo uskoro kako izranja jedna veća i prosperitetnija Srbija, zahvaljujući ujedinjenju svih onih koji govore srpski i koji žele jednu jedinstvenu i nepodeljenu Srbiju između Jadrana, Drače i Vardara.

Viktor Berar


[1] U originalnom tekstu korišćeni su stari toponimi: za Bitolj – Manastir, za Skoplje – Uskup. (Prim. prev.)

Arijus van Tinhoven

Dodaj recenziju

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


  1. :

    Memoari dr Arijusa van Tihhovena predstavljaju višestruko svedočanstvo o, pre svega, životu srpskog i austrougarskog naroda u ovom istorijskom periodu, ali i značajan trag o nesebičnom prijateljstvu pruženom od strane svih stranih medicinskih pokreta i akcija, koje ljude nisu delile po rasama i nacionalnim pripadnostima, već po količini ozleđenosti i vrsti pomoći koje su ukazivale. Opisi iz navedenog dnevnika su veoma jednostavni i precizni, tako da se sa velikom lakoćom čitaju. Međutim, u nekim momentima, zbog takvog stila, opisi stradanja mogu biti potresni, ali sam rat kao takav jeste tragedija u svom najprimitivnijem obliku. Govoreći o Srbima, njihovom načinu odevanja, ratovanja i ponašanja, dr Arijus govori kao o svojima i nijednom se nije dalo primetiti da mu je neprijatno u srpskoj zemlji. Valjevo, u čijoj bolnici je vršio hirurški posao, sa pravom mu je dodelilo titulu počasnog građanina i kao takav ostaće zauvek.

    Ova veoma dragocena, po obimu nevelika knjiga, pomaže da se ime dr Arijusa ne zaboravi. Njegovim zalaganjem, kao i zalaganjem Crvenog krsta, rane sa ratišta, epidemične bolesti tog doba sanirane su na najbolji mogući način. Zbog toga, zajedno sa imenom dr Arčibalda Rajsa, potrebno je pominjati i dr Arijusa, jer je on ostao veliki prijatelj srpskog roda.