Sa Srbima u Srbiji i Albaniji 1914–1916: Ratni dnevnik jednog hirurga

Šifra proizvoda: 29309
Sa Srbima u Srbiji i Albaniji 1914–1916: Ratni dnevnik jednog hirurga
Broj strana / Povez / Pismo:
184 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 13.5 × 20.5 cm
ISBN: 978-86-515-1040-6
Godina izdavanja: 2016.
Izdavači / Suizdavači: Izdavačka kuća Prometej, RTS

Cena: 1.250,00 din.Cena sa popustom: 1.000,00 din.

Ovo je svedočenje jednog holandskog lekara, tj. jednog naučnog uma i neutralnog građanina, o ponašanju austrijsko-nemačke vojske u Srbiji i o povlačenju Srba preko Albanije.

Bilo je potrebno prevesti ovo svedočenje na francuski jezik, na jezik diplomatije i demokratije, ne da bi se dodatno podsticali niti do unedogled održavali mržnja među narodima i ratovi među vladama, već da bi se pred očima sadašnje i budućih generacija sačuvala verna slika delâ i postupaka militarističkih imperija.

Danas, čitaoci ove knjige, kako oni u neutralnim tako i oni u savezničkim i pridruženim zemljama, treba da znaju šta su narodi Srbije pretrpeli za službu Savezu i za čovečanstvo. Iz ovih verodostojnih stranica svi građani novog sveta treba da nauče koje materijalne i moralne obaveze svi imamo prema tih srpskim narodima: treba da platimo ogroman dug tamo; ne treba da ga smatramo tek parčetom papira.

Pročitajte u ovoj knjizi o povlačenju Srba kroz Albaniju! Tri godine nakon tog povlačenja, pošto su preko Krfa i Soluna zaobišli čitavo grčko poluostrvo, ti junaci vratili su se kao pobednici u svoju prestonicu, Beograd, i oslobodili svoju braću u Bosni, Hercegovini, Hrvatskoj i Banatu. Iz tih vojnih slomova, srpska vojska izašla je još hrabrija i brojnija, zahvaljujući jugoslovenskoj braći koja su došla iz Amerike. Sa tih zgarišta videćemo uskoro kako izranja jedna veća i prosperitetnija Srbija, zahvaljujući ujedinjenju svih onih koji govore srpski i koji žele jednu jedinstvenu i nepodeljenu Srbiju između Jadrana, Drače i Vardara.

Viktor Berar

 

Arijus van Tinhoven

Arijus van Tinhoven (1886–1965) u Amsterdamu je maja 1912. završio medicinu i već 24. oktobra iste godine krenuo je za Beograd i priključio se Crvenom krstu Srbije.

Bio je prethodnica malog holandskog medicinskog tima, a imao je i veliku podršku srpskih vlasti, tako da je otvorio u Beogradu privremenu bolnicu, sam je napravio i salu za operacije. 1913. godine otvorio je veliku bolnicu za ranjene.

Pre početka Prvog svetskog rata stizao je i do Valjeva, odneo je tamo rendgen-aparat i pri odlasku iz Srbije poklonio ga je Valjevskoj bolnici, a Valjevci su ga proglasili za počasnog građanina Valjeva.

Dodaj recenziju

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


  1. :

    Memoari dr Arijusa van Tihhovena predstavljaju višestruko svedočanstvo o, pre svega, životu srpskog i austrougarskog naroda u ovom istorijskom periodu, ali i značajan trag o nesebičnom prijateljstvu pruženom od strane svih stranih medicinskih pokreta i akcija, koje ljude nisu delile po rasama i nacionalnim pripadnostima, već po količini ozleđenosti i vrsti pomoći koje su ukazivale. Opisi iz navedenog dnevnika su veoma jednostavni i precizni, tako da se sa velikom lakoćom čitaju. Međutim, u nekim momentima, zbog takvog stila, opisi stradanja mogu biti potresni, ali sam rat kao takav jeste tragedija u svom najprimitivnijem obliku. Govoreći o Srbima, njihovom načinu odevanja, ratovanja i ponašanja, dr Arijus govori kao o svojima i nijednom se nije dalo primetiti da mu je neprijatno u srpskoj zemlji. Valjevo, u čijoj bolnici je vršio hirurški posao, sa pravom mu je dodelilo titulu počasnog građanina i kao takav ostaće zauvek.

    Ova veoma dragocena, po obimu nevelika knjiga, pomaže da se ime dr Arijusa ne zaboravi. Njegovim zalaganjem, kao i zalaganjem Crvenog krsta, rane sa ratišta, epidemične bolesti tog doba sanirane su na najbolji mogući način. Zbog toga, zajedno sa imenom dr Arčibalda Rajsa, potrebno je pominjati i dr Arijusa, jer je on ostao veliki prijatelj srpskog roda.