Пут у Метохију

Шифра производа: 30508
Пут у Метохију
Преузмите одломак:
Број страна / Повез / Писмо:
221 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-1897-6
Година издавања: 2022.
Издавачи / Суиздавачи: Архив Војводине, Издавачка кућа Прометеј, РТС

Цена: 1,100.00 RSDЦена са попустом: 935.00 RSD

Ибарска војска и Јаворска бригада Војске Краљевине Србије у Првом балканском рату (1912–1913)

 

Истражујући војне операције Ибарске војске и Јаворске бригаде од посебне важности су нам били богати архивски фондови Војног архива у Београду. Иако су документарна сведочанства о војним операцијама српске војске услед девастације током два светска рата и лоших услова чувања у каснијем периоду фрагментарног карактера, документи проистекли радом Штаба Врховне команде и штабова Ибарске војске и Јаворске бригаде у самом рату, као и радом Главног Ђенералштаба и Министарства војног у периоду непосредних ратних припрема омогућили су нам да реконструишемо еволуциони пут српских ратних планова против Турске и начин сагледавања важности Рашке области и Метохије за Србију, мобилизацију и концентрацију српских трупа одређених за дејствовање на тим правцима, као и да реконструишемо припрему, ток и резултате њихових борбених дејстава. Посебно важне информације о животописима најзначајнијих српских официра који су командовали јединицама Ибарске војске и Јаворске бригаде у балканским ратовима, као и току њихове официрске службе пружио нам је архивски фонд досијеа персоналних података који се такође чува у Војном архиву.

На многа питања на која документарни извори не дају јасне одговоре успели смо да одговоримо и тиме разрешимо поједине недоумице захваљујући богатим сведочанствима која се чувају превасходно у оставштини Милана Ж. Живановића, пуковника Стевана Ј. Илића и генерала Драгутина Милутиновића у Архиву Српске академије наука и уметности. Од посебне важности су нам били необјављени и недовршени мемоарски спис команданта Ибарске војске генерала Михаила Живковића који се чува у Војном архиву, као и мемоари команданта Источног одреда Војске Краљевине Црне Горе сердара Јанка Вукотића. Романсирани мемоари Војислава Шикопарије који се као млад официр током Првог балканског рата борио у редовима Јаворске бригаде пружају живу слику ратног заноса и доживљаја рата млађе генерације српских официра. Исто тако, извештаји, сећања и утисци из балканских ратова угледног политичара и новинара Јаше Томића представљају живо приповедање о ратним напорима српске војске на просторима Косова, Метохије и Рашке области.

Александар Животић

Александар Животић (Београд, 1981) српски је историчар и универзитетски професор. Редовни је професор на Катедри за историју Југославије на Филозофском факултету Универзитета у Београду и некадашњи научни сарадник на Институту за новију историју Србије.

Завршио је Дванаесту београдску гимназију 2000. године. Студирао је историју на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао 2005. године. На истом одељењу магистрирао је 2007. године и докторирао 2010. године. Од 2006. до 2012. године радио је на Институту за новију историју Србије, где је стекао звање научни сарадник. На Катедри за историју Југославије на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду изабран је 2012. за доцента, 2017. године за ванредног, а 2022. године за редовног професора. Од 2019. године ангажован је као предавач на докторским студијама историје на Филозофском факултету у Косовској Митровици.

Током 2011. године био је на постдокторском усавршавању на Институту за славистику Руске академије наука, као стипендиста Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије. Такође је истраживао и усавршавао се у Београду, Софији, Будимпешти, Љубљани, Прагу, Лондону, Паризу, Бриселу и Москви. Био је ангажован на више истраживачких пројеката у земљи и иностранству. У досадашњем научно-истраживачком раду објавио је више од 300 библиографских јединица.

Некадашњи је члан Управног одбора Музеја историје Југославије и председник Надзорног одбора Музеја жртава геноцида. Члан је Савета за неговање традиције ослободилачких ратова Србије Владе Републике Србије од октобра 2018. и председник Управног одбора Историјског архива Београда од децембра 2019. Био је члан редакције два водећа часописа националног значаја Токова историје и Војноисторијског гласника, као и редакције зборника „Југословенска дипломатија 1945-1961“ (Институт за новију историју Србије, Београд 2012). Члан је уређивачког одбора едиције „Документа о спољној политици Југославије“ Архива Југославије и инострани члан редакције руског часописа „Международная аналитика“ (Институт международных исследований МГИМО МИД России). Био је члан Комисије за информатику (2015-2018) и Комисије за обезбеђење квалитета и самовредновање (2018-2021) Филозофског факултета и представник Одељења за историју у комисији за доделу награде „Проф. др Радмила Милентијевић“. Био је стручни консултант у документарним филмовима „Србија у Великом рату“, „Срби на Крфу“, „Стварање Краљевине СХС“ и „Човек који је Хитлеру рекао Не“, у продукцији РТС.

Подручје његових стручних интересовања везано је за историју југословенске државе, посебно за војну и дипломатску историју и место Југославије у Хладном рату, спољну политику југословенске краљевине, југословенско-албанске односе у ХХ веку, југословенску политику на Блиском истоку, историју несврстаности, односе између социјалистичких земаља, односе између југословенске државе и западних земаља, настанак југословенске државе и улогу војних и политичких елита у југословенском друштву.

Говори енглески, руски и немачки језик, а служи се чешким и албанским. Живи у Београду, ожењен је и отац двоје деце.

Будите први који ће написати рецензију за „Пут у Метохију“

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.