Водоземци у пећини
Водоземци у пећини је први роман Нандора Гиона који је објављен 1968. године и до сада није превођен на српски језик. Тема коју је разрадио води нас у другу половину шесте деценије прошлог века, тачније у последњу недељу завршетка Школе ученика у привреди, а причу нам прича са дистанце од десет година. Седам матураната Школе ученика у привреди последње недеље школе оснивају на степеништу улаза једне фабрике Прво аматерско планинарско удружење. Свако вече, тачније седам вечери за редом, разговарају и дискутују о бескорисним стварима, о планинама, гмизавцима и водоземцима, о лепим женама, о зеленим, великим мувама и о презименима, као одрасли људи на озбиљним партијским састанцима. Писац кроз роман упознаје читаоца и са судбинама и животима актера након школовања, као и са економско-политичком и социолошком ситуацијом тога времена.
У овом роману писац тражи свој језик изражавања, и тему, тако да је овај роман специфичан у односу на касније његове романе, у којима је писац већ пронашао своје теме и форме.
Нандор Гион
Гион Нандор, прозни писац, уредник (1941–2002). Студирао је на Одсеку за хунгарологију у Новом Саду. 1963–1993: сарадник, уредник и главни уредник мађарске редакције Радио Новог Сада. 1983–1986: директор Новосадског позоришта. 1979–1982: председник Друштва књижевника Војводине. 2000: постаје редовни члан Мађарске академије уметности.
У својим најпознатијим делима описује суживот Мађара, Срба, Немаца, Јеврјеа у Србобрану и Бачкој. На основу његових дела рађене су позоришне представе, радио-драме, филмови. Добитник је бројних признања. Дела су му преведан на десет језика. Од 2010. године његова родна кућа је претворена у музеј.
Преводи на српски језик:
С ове стране, Нови Сад, 1974;
Није то моје име, Сарајево 1979;
Војник са цветом, Нови Сад, 1983;
Приче из Кегловићеве улице, Нови Сад–Србобран, 2013;
Једноухи човек, Нови Сад–Србобран, 2015;
О мом стрицу и друге приче, Нови Сад–Србобран, 2015;
Приче о старом револверу, Нови Сад–Србобран, 2015;
Анђеоско весеље, Нови Сад–Србобран, 2016;
Корморани се још нису вратили, Нови Сад–Србобран, 2016;
Рафал за једног црног бивола, Нови Сад–Србобран, 2018.
Још нема коментара.