Klavir iz belog dvorca

Šifra proizvoda: 30117
Klavir iz belog dvorca
Edicije:
Broj strana / Povez / Pismo:
86 / Tvrd / Latinica
Dimenzije: 20 cm
ISBN: 978-86-515-1601-9
Godina izdavanja: 2019.
Izdavač / Suizdavač: Izdavačka kuća Prometej

Cena: 770,00 дин.Cena sa popustom: 616,00 дин.

[…]

Sastavni deo doživljaja prevođenja ovog romana je i ponovna prilika da se udubim u nove događaje dečjih junaka J. Buraija, Tamaša i Šanjike Sivela. U ovom romanu najmanje možemo da čitamo o nestašlucima dečjih junaka, a mnogo više o svirepostima, užasnim nepravdama koje su uništavale ljudske sudbine, i čiji su očevici, nažalost, bila i deca. Desa, koja su, preživljavajući grozote rasla i formirala svoje ličnosti.

Zadatak prevodioca prilikom prevođenja romana Klavir iz belog dvorca bio je da se pokuša da sačuva Gionov naratorski stil, neposredne i prirodne glasove junaka, verodostojnost dijaloga, pomoću kojih Gion vrlo vešto oživljava svoje junake, pa se čitaocu čini da je i on sam prisutan, vidi junake i čuje njihove dijaloge – ne samo onih koje većpoznaje iz prethodno prevedenih Gionovih omladinskih romana, već i glas sestara Torontal, Helmuta Šredera, Mornara, Dimitrija, Flore Korniš i ćelavog Milivoja. Bilo je važno i na srpskom jeziku sačuvati kotrljanje čestih složenih i višestruko složenih rečenica, kao i atmosferu događaja i sutiacija, između ostalog, da bi sati provedeni kod sestara Torontal i za čitaoce srpske nacionalnosti bili isto tako prijatni kao i za naše dečje junake, da bi i čitaoci osećali intenzivan miris i slatko-gorak ukus čaja od žalfije, koji su dečaci više puta pili mršteći se, ali ipak sa zadovoljstvom, jer su im čak skuvale sestre Torontal, u koje su bili „zaljubljeni”.

Jolanka Kovač

 

Nandor Gion

Gion Nandor, prozni pisac, urednik (1941–2002). Studirao je na Odseku za hungarologiju u Novom Sadu. 1963–1993: saradnik, urednik i glavni urednik mađarske redakcije Radio Novog Sada. 1983–1986: direktor Novosadskog pozorišta. 1979–1982: predsednik Društva književnika Vojvodine. 2000: postaje redovni član Mađarske akademije umetnosti.

U svojim najpoznatijim delima opisuje suživot Mađara, Srba, Nemaca, Jevrjea u Srbobranu i Bačkoj. Na osnovu njegovih dela rađene su pozorišne predstave, radio-drame, filmovi. Dobitnik je brojnih priznanja. Dela su mu prevedan na deset jezika. Od 2010. godine njegova rodna kuća je pretvorena u muzej.

Prevodi na srpski jezik:

S ove strane, Novi Sad, 1974;

Nije to moje ime, Sarajevo 1979;

Vojnik sa cvetom, Novi Sad, 1983;

Priče iz Keglovićeve ulice, Novi Sad–Srbobran, 2013;

Jednouhi čovek, Novi Sad–Srbobran, 2015;

O mom stricu i druge priče, Novi Sad–Srbobran, 2015;

Priče o starom revolveru, Novi Sad–Srbobran, 2015;

Anđeosko veselje, Novi Sad–Srbobran, 2016;

Kormorani se još nisu vratili, Novi Sad–Srbobran, 2016;

Rafal za jednog crnog bivola, Novi Sad–Srbobran, 2018.

Budite prvi koji će napisati recenziju “Klavir iz belog dvorca”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Još nema komentara.