Успон Србије
Структуру књиге Успон Србије, поред уводног текста, чини 25 есеја објављених у дневној штампи, углавном у листу Политика. Тематски разнородни и садржајно богати, сабрани на једном месту, ти текстови представљају мозаичну, али мисаоно заокружену и кохерентну целину која сведочи о „јучерашњој стварности” Србије и српског народа.
Којчићеви текстови представљају својеврсну хронику наше недавне прошлости. Као такви они сведоче да време које смо проживели и које живимо није календарско, већ историјско. У тим годинама, по мишљењу аутора, Србија се „извукла” из „глиба безвољности” и „безнадежности”, повратила изгубљено самопоуздање, много учинила на подизању свог угледа и достојанства народа. Аутор сматра да у будућности политичке и друштвене елите морају уложити искрени напор у тражењу мере између сучељених друштвених, националних и политичких интереса. То подразумева и одговорно трагање за решењем, тзв. „златним пресеком” српске политике, које би помирило крајности присутне у сфери идеологије и политичке праксе и допринело обликовању пожљеног модела развоја у коме би биле уважаване постојеће друштвене посебности, етнички идентитети, регионалне особености, родне и генерацијске разлике, професионалне подвојености.
Љубодраг Димић
У српском друштву постоје интелектуалци који се крију од јавности и беже у струку. Они ћуте о јавним стварима. Драгољуб Којчић припада категорији ангажованих српских интелектуалаца. Он смело и без меандрирања преко тридесет година говори и пише о јавном добру државе Србије. И то, пре свега, о политичком добру.
Којчић врло добро зна да је политичко биће српског народа саткано од противречности. У њему се боре национално и увезено, аутентично и опонашано, стабилност и нестабилност, мир и рат, начелно и прагматично, идеологија и знање, демократија и недемократија, идентитетско и искорењеност, слободно и неслободно. Од ових наслеђених антиномија у времену о коме пише он издваја српску транзицију и конституцију. Од тога како је утемељена конституција зависи друштвено назадовање или развијање. Успон садашње Србије је, по Којчићу, утемељен у новој конституцији.
Зоран Аврамовић
Драгољуб Којчић
Рођен је 27. марта 1954. године у Београду.
Основну школу и гимназију завршио је у Београду.
Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду.
Један је од оснивача демократске опозиције у Србији 1990. године и писац првих програмских текстова патриотске и демократске оријентације. Исте године покренуо је Лист за политику, културу и економију „Држава“. Током 1996. и 1997. године био је његов главни и одговорни уредник.
Учесник је бројних домаћих и међународних научних и политичких скупова посвећених односу демократије и идентитета заједнице.
Сарађивао је са САНУ и Матицом српком у области енциклопедистике, издаваштва и културе.
Објавио је књиге: Стрела времена и хоризонт слободе (2009. и 2016), Дамјан Ђаков – Streeet and Colours of Time (2015).
Од 2013. до 2019. године директор је и главни уредник Завода за уџбенике.
Добитник је награде Драгиша Кашиковић и признања Златна значка Културно-просветне заједнице Србије и Златни беочуг за допринос у култури.
Још нема коментара.