VOLITE LI STARI DOMAĆI FILM

Šifra proizvoda: 28981
VOLITE LI STARI DOMAĆI FILM
Preuzmite odlomak:
Edicije:
Broj strana / Povez / Pismo:
232 / Broširan / Ćirilica
Dimenzije: 14 × 20 cm
ISBN: 978-86-515-0910-3
Godina izdavanja: 2014.
Izdavač / Suizdavač: Izdavačka kuća Prometej

Cena: 750,00 din.Cena sa popustom: 600,00 din.

Nema na zalihama

Recenzija: Žarko Dragojević

Lepo je i korisno kada autor odluči da svoje tekstove pisane u dužem vremenskom periodu, rasute u raznoj periodičnoj štampi, reši da sakupi, sistematizuje i ponovo objavi, ali sada i kao knjigu. Lepo je zbog toga što na taj način on svoj minuli rad iznova aktualizuje u svome ali i čitaočevom pamćenju, a i korist je višestruka; najpre u tome što autor ne ostavlja da drugi uradi ono što će sam umeti lakše i bolje, da razvrsta i odvoji u svome opusu bitno od nebitnog, trajno od efemernog, temeljno od površinskog, te samim činom selekcije prevrednuje ono što je u prošlosti radio, po merilima svoga suda i ukusa i svojih intencija. Drugo, svakako važnije, sakupljeni tekstovi, smešteni u novi kontekst, strukturisani kao knjiga, kondenzuju svoje stilske i misaone karakteristike, međusobno se osvetljavajući i dopunjavajući u pravcu kristalizacije svoga novog, dodatnog značenja i tumačenja. Sigurno da je sve ovo magistar filmologije Danko Stojić imao u vidu kada se odlučio za sastavljanje svoje nove knjige o filmu od tekstova koje je u prošlosti pisao, uglavnom tokom poslednjih dvadesetak godina, i objavljivao u srpskoj periodičnoj štampi.

Knjiga „Volite li stari domaći film?” podeljena je u tri celine. Prvom su obuhvaćeni autorovi članci, eseji i kritički prikazi filmova koji su mu se dopali, bilo pri njihovom prvom, premijernom, ili nekom kasnijem, ponovnom gledanju. Ovde se posebno izdvajaju nešto duži autorovi eseji, u odnosu na druge tekstove u knjizi, o filmskim poetikama velikana srpskog filma Aleksandra Petrovića, Živojina Pavlovića, Đorđa Kadijevića, ali tu su i posebni tekstovi o pojedinim filmovima Mihajla Al. Popovića, Kokana Rakonjca, Vatroslava Mimice, Miše Radivojevića, Emira Kusturice, Rajka Grlića, Kreše Golika, Nikole Stojanovića, Zdravka Šotre, Dragoslava Lazića, Srđana Dragojevića i drugih. Središnji deo drugog dela knjige čine tekstovi o estetici dokumentarnog filma razmatrani, pre svega, kroz kritičko predstavljanje doajena srpskog dokumentarizma Milenka Štrpca i Stjepana Zaninovića, a onda i Vladimira Perovića i drugih. Naposletku, trećim delom knjige su obuhvaćeni Stojićevi kritički prikazi knjiga iz oblasti filmske teorije, kritike i filmologije, domaćih autora, objavljenih uglavnom devedesetih godina prošlog veka: Dušana Stojanovića, Ranka Munitića, Marka Bapca, Tomislava Gavrića, Nevene Daković, Nebojše Pajkića, Maje Volk, Mihajla Vidakovića i drugih. U ovom odeljku posebno se izdvaja Stojićev pokušaj, vredan pažnje, da nam na što koncizniji način predstavi filmsku semiološku misao nadmoćnog autoriteta srpske teorije filma, pokojnog prof. dr Dušana Stojanovića.

Pravi kritičar filma mora da se regrutuje iz redova pasioniranih filmskih gledalaca, a ne među slučajnim gledaocima iz drugih sfera umetnosti, stanovište je Amerikanca Endrju Serisa, jednog od najznačajnijih kritičara u istoriji filmske umetnosti. Da je tako potvrđuje nam i kritičarski rad Danka Stojića sakupljen u ovoj knjizi iz kojeg, na više nego očigledan način, isijava činjenica „posvećenja bioskopu i neumornom gledanju filmova”. Odatle, verovatno, proističe i očevidnost da je Stojić kritičar izrazito dobre naravi, da njegovi tekstovi nikada nisu mrgudni; naprotiv, natopljeni su neskrivenom, ponekad brutalnom iskrenošću i dobrim namerama. I da ih je otuda više nego prijatno čitati. S druge strane, svojim tekstovima, Stojić potvrđuje i činjenicu da je svaka kritika u biti subjektivan čin, te da je baš zbog toga, onda kada uspe da se ostvari, to i praksa ravna činu samog stvaranja. To je tako, pored ostalog, jer je „… kritičar onaj koji svojim razumevanjem i osećanjima tuđeg dela, svojom strašću, može da uzbudi ljude, tako da oni požele da osete više od umetnosti koja je pred njima…”, piše Amerikanka Polin Kejl, još jedno veliko ime u povesti filmske kritike. Konačno, smatra ista autorka, kritičar može i da se vara u svojim sudovima, ali to ne znači obavezno da je on i slab kritičar, jer ne može da se zamisli nepogrešiv ukus, uostalom kako bi se ukus i mogao izmeriti. Kritika jeste „divna i zanimljiva” stvaralačka praksa baš zato što se u njoj ne da primeniti nikakav gotov obrazac, zato što čovek u nju mora da unese celog sebe, svoju celokupnu ličnost, dakle i svoje znanje, i svoja osećanja, i svoj duh, i svoj pogled na svet. Drugim rečima, tek tako se i postaje pravi kritičar, kada se kroz percepciju Drugog stiže do Sebe. Danko Stojić, autor knjige pred nama, filmski i televizijski reditelj i filmolog, svojom „sudbinom filmskog kritičara” na više nego ubedljiv i egzemplaran način potvrđuje ovu istinu.

Rukopis preporučujem za štampu uz velike pohvale autora.

Žarko Dragojević

Danko Stojić

Danko Stojić (1958), diplomirani filmski i TV reditelj, magistar filmologije i književnik. Tokom 1980-ih i 1990-ih godina po svojim scenarijima je za RTS – TVB i druge medijske kuće režirao veći broj polučasovnih filmova, emisija, priloga i kratkih filmova,  vezanih za kulturu. Njegov najcenjeniji inajviše puta prikazivani TV film nosi naziv „Adriana – portret balerine“ (1989). Stojić se takođe istakao TV serijom „Nemi jezik“ (1992/93).

U novom veku Stojić se vraća režiji i po svom scenariju debituje kao reditelj dugometražnog ihranog filma „Psiho-seansa“ (2014), u produkciji Doma kulture – Studentski grad. Ovaj film je prikazan na nacionalnim festivalima, doživeo je bioskopsku premijeru i TV reprize, a sada je dostupa na Jutjubu.

Objavio je sledeće stručne knjige: Moć filmskog fantazma (1998); Ljudsko ponašanje na filmu (2001), Detalj na filmu (2002); Knjiga o filmu (2009); Nesnimljeni filmovi (2009) i Volite li stari domaći film (2014).

 

Budite prvi koji će napisati recenziju “VOLITE LI STARI DOMAĆI FILM”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Još nema komentara.