Antologija stare kineske poezije – Svet u kapi rose

Šifra proizvoda: 00218
Antologija stare kineske poezije – Svet u kapi rose
Edicije:
Broj strana / Povez / Pismo:
478 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 21 cm
ISBN: 86-7639-750-3
Godina izdavanja: 2004.
Izdavač / Suizdavač: Izdavačka kuća Prometej

Cena: 900,00 din.Cena sa popustom: 720,00 din.

Jezik, pesništvo, tradicija…

Od svih kineskih dimenzija, vremensku kao da je najteže prilagoditi evropskoj vizuri: ona je i najodgovornija za tolike razlike u psihološkoj perspektivi. Otuda je i neminovno, mada u svojoj pristrasnosti tako naivno, naše čuđenje „kako je to” stara Kina gotovo tri hiljade godina ostajala bez ikakvih dodira sa Zapadom. (Marko Polo? To nije njen kontakt sa Zapadom, već kontakt Zapada sa njom, promašen, uostalom, jer je Venecija nastavila da u tom pravcu drži durbin okrenut u naopako.) Otuda, takođe, činjenica da nijedna književnost ni približno nema tako dugu povest kao kineska – za nas predstavlja samo kuriozitet.

Ako je vekovima bila više civilizacija nego nacija, drevna Kina je bila i više tradicija nego država. I to tradicija toliko prožeta svojim pismom da su mitski arhetipovi samo njegovim posredstvom mogli da se kristališu i da razviju opšte duhovne konstante. Prosto savršeno kao oruđe sinteze, dakle poezije, koja nas je u tonalitetima – čije promene potpuno menjaju smisao reči – našao način da se oslobodi rodova, padeža, vremena, gotovo čitave morfologije, da bi i poslednje njene ostatke zbrisala jedna poezija koja ne priznaje vrste reči, već samo njihovu srž. Pošteđena, tako, disciplinovanog služenja sintaksi, reč otelotvorena u ideogramu, karakterističnom kineskom pismu, postaje nezavisna, te i misao, opravdavajući tu privilegiju i koristeći se tom slobodom, ide u svom značenju do kraja, dakle dalje od reči. A ta značenja, oslobođena suvišnika, dodiruju se onda i prožimaju kao prirodne pojave.

 

Svaki kineski ideogram je, inače, jednosložan, te pošto nema nenaglašenih slogova, u kineskoj poeziji nema ni stopa; drugim rečima, metrička jedinica nije slog, nego reč, sa svojom tonalnošću. Kao što je svaka reč, zahvaljujući monosilabizmu, metrički zamenljiva svakom drugom, tako i ideogrami, kao homogene poetske slike oslobođene svega nebitnog za komunikaciju, ostaju autonomni ali i ravnopravni. Ma koliko redosled ideograma bio od značaja za njihov smisao i međusobni odnos, u pesmi oni kao da senče ivice kojima se zgledaju, kao da olabavljuju zamahe svojih značenja, kao da menjaju smerove prošlosti i budućnosti, te provociraju oko da ih upija paralelno, ponekad čak u krug: tako oni trijumfuju nad sintaksom, ne na račun, nego na korist značenja, sve slojevitijih, sve ambivalentnijih, sve obuhvatnijih.

Ta sposobnost slikovitog pisma naslućena je u samom začetku: ostala je legenda da su zli dusi plakali kada je pronađeno. Strahopoštovanje je vremenom svedeno na poštovanje, ali je i dalje smatrano svetogrđem makar i slučajno bacanje ili gaženje ispisanog komada papira. Poeziji je tu pripao najveći deo časti i počasti, jer je, neuporedivo potpuniju nego proza ili, kasnije, drama, imala moć da iz ideograma izvuče sve što je vremenom uspeo da upije, udahne i upamti. Zato se kineski klasični romani tako često i pozivaju na nju: „postoji pesma”, kažu, „koja to dokazuje”.

Dragoslav Andrić

Dragoslav Andrić

Dragoslav Andrić je rođen 1923. godine u Čačku, od oca Jelisija, oksfordskog đaka i majke Zorke, učiteljice. Nakon završene Prve beogradske muške gimnazije, školovao se na pozorišnom odseku Muzičke akademije u Beogradu i u dramskom studiju Narodnog pozorišta Srbije. Završio je englesku filologiju na Filozofskom fakultetu. Umro je 2005. godine u Beogradu.

Postao je poznat u 1970-im i 1980-im godinama po svom „Rečniku žargona”, humorističkoj zbirki „Svaštara, udžbenik nonsensa”, antologiji rok-poezije „Stereo stihovi” i nekoliko zbirki i antologija svetske poezije, između ostalih i „Stihovi” Ogdena Neša, Andrićevog omiljenog pesnika. Između 2003. i 2004. izdaje antologiju svetske poezije u šest tomova, „Američka poezija danas”, „U ime zemlje” (kanadska poezija), „Otisak srca u prašini” (poezija američkih crnaca), „Ko, je l’ ja?” (engleska i američka humoristička poezija), „Svet u kapi rose” (klasična kineska poezija), „Ne pali još svetiljku” (stara japanska poezija).

 

Andrić je 10 godina radio i kao dramaturg u pozorištu. Glumica Radmila Andrić mu je bila supruga.

 

 

Budite prvi koji će napisati recenziju “Antologija stare kineske poezije – Svet u kapi rose”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Još nema komentara.