Антологија Ћопић

Шифра производа: 29329
Антологија Ћопић
Преузмите одломак:
Едицијe:
Број страна / Повез / Писмо:
456 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 11 × 18 cm
ИСБН: 978-86-515-1052-9
Година издавања: 2015.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 900,00 дин.Цена са попустом: 720,00 дин.

Боја слеза, глас детињства, време бегунаца

Добро је што има људи.

Бранко Ћопић

Наша помисао на Бранка Ћопића (Хашани, 1. 1. 1915 – Београд, 26. 3. 1984), ма колико крајње неправедно скрајнута последњих година његовог века, вечито је оперважена благошћу која је, сад се јасно види, била последњи његов прамен наде у непремостивим и непрозирним лавиринтима страха. Уосталом, није нимало случајно што је овај велемајстор нашег смеха, нашег подругивања, иначе тако безопасно дечачки раздрагано, управо страх и наду ставио унеколико напоредо у наслову једне своје прозе. Искричава, сасвим неочекивана и прозрачна његова веселост од самог почетка његовог писања, па све до трагичног, самоубилачког краја, била је не само пригушен отпор злу, његова најинтимнија пасивна резистенција, него је, малена и тиха попут воштанице у старинским просторима наших богомоља, које је марио и Момо Капор, и чије је зидове могао, напоредне у јединој преосталој лађи света и потопа, да дотакне, да овери, да пружи доказе прекршаја. Он, који је ненадмашно у свему био без кривице крив.

Витоперене шале и дечачко подсмевање над стричевима и прецима који још уживо корачају ка млиновима поточарима, у Ћопићевом погледу са стране, из прикрајка, иза пећи и иза непревазиђених жбунова сад већ несталих оних баштенских простора, заправо су једино његово оружје, једини његов супротстављени однос. Сваки његов јунак, велики или мали, заиста је онај који је искочио из реда, из форме, из униформе, из сивила наредбе. У ту категорију његових преступа, који тек у његовим језички непомућеним и непревазиђеним реченицама имају акценте слободе, а никако не мангупског шеретлука, спадају и сузе на растанку славних бојовника, и неизрецива чежња за земљама, свакако и оним преко баре, у које би ваљало, кад тад а можда и раније, свратити ненадано и бајковито, и крађе и прекрађе снова ли и зеленог воћа у дечачким играма под Грмечом. Само издалека, и само на површно, прво виђење, његове јуначине, тако осећајне, тако рањиве у бити, тако унезверено издвојене из својих природних окружења, налик су и на Иљу Муромца, и на Дон Кихота. Али то су тек хероји у друштву његових земљака. И ту је тај однеговани сукус традиционалног, усменог приповедања и (не)сналажење у такозваним новим околностима пронашао своју нову расвету.

Бранко Ћопић није метеорски довршен као писац пао у нашу осредњост. Напротив, и према сопственим исказима, а и према сваком објективној анализи, Ћопић је непреглед својих насељених светова у себи проносио као један од настављача казивања наметнуте окупације и чистог позива даљине, високе разине патријархалне људскости.

Ћопић је вазда приповедао под Грмечом. Ћопић није тек користио непохабане, свеже матрице завичајног језика, него их је и стварао, проширивао, омогућавајући сваком свом присном рођаку или куму да исто убацује свој златник пажње, усредсређености, довитљивости у самој зеници постојања. Ћопић је посвуда био у свом завичају говора и песме.

 

Нови Сад, 27. 4. 2015.

Драшко Ређеп

Драшко Ређеп

Драшко Рeђeп, ликовни и књижeвни критичар и eсeјист, рођeн јe 1935. годинe у Осијeку, преминуо 2019. године у Новом Саду.

ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ:

  • Антологија Црњански, I издањe 1993, II издањe 2007
  • Послeдња вeчeра, Књижeвна општина Вршац, 2004,
  • Минули мрак (оглeди), Свeтови, 2004,
  • Антологија Тишма, Промeтeј — Нови Сад, 2006,
  • Којих нeма, Књижeвна општина Вршац, 2008,
  • Српски сeвeр, Пeшић и синови, 2009,
  • Скeла мирујe, Азија путујe, Књижeвна општина Вршац, 2011,
  • Антологија Капор, II издањe, Промeтeј, 2012,
  • Антологија Антић, Промeтeј, 2013,
  • С обe странe рeкe, Промeтeј, 2013,
  • Дeвeт боја Баната, Агора, 2014.

Будите први који ће написати рецензију “Антологија Ћопић”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.