Пакет: Странци о нама
Пакет: Јован Дучић
Шифра производа: ПЈД
Едицијe: Акција
Аутор: Јован Дучић
Број страна / Повез / Писмо:
842 / Броширан, Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2626-1, 978-86-6150-061-9
Година издавања: 2025.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, Народно дело
Цена: 3,640.00 RSDЦена са попустом:
1,600.00 RSD
Нема на залихама
Поручите две књихге по цени једне
„Гроф Сава Владиславић”
У епохи Петра Великог дошло је до зближавања Руса и јужнословенских народа захваљујући Сави Владиславићу као „најобразованијем и најистакнутијем Србину“. Био је умешан у све важне догађаје руског царства као најближи сарадник краља Петра Великог, а са Русијом га је повезивала идеја ослобађања хришћана од Османлија. Први је поставио српски проблем у Русији као главни проблем Балкана.
Захваљујући Јовану Дучићу, грофа Владиславића данас знамо као ватреног патриоту, просветитеља и оснивача школа, борца против османских тлачитеља и присталицу зближавања словенских народа с Русијом.
„Градови и химере”
Мемоарски записи са аутобиографским карактером заправо представљају путописну збирку Јована Дучића. Писма из Швајцарске, Грчке, Француске, Шпаније, Италије, Палестине и Египта представљају пределе ових земаља, као и митологију, религију, архитектуру…
Гласови лиричара, мислиоца и путника смењују се како би му помогли да са читаоцем подели своју поетску мисао. Ово издање осим богатог садржаја издваја и тврд повез са златотиском.
Јован Дучић
Јован Дучић (Требиње, 15. фебруар 1874 — Гери, Индијана, САД, 7. април 1943) био је српски и југословенски писац, песник и дипломата. Један је од најзначајнијих песника српског модернизма и најзначајнији лиричар. Био је и један од оснивача Народне одбране, националне невладине организације у Краљевини Србији.
Прву збирку песама Дучић је објавио у Мостару 1901. године у издању мостарске Зоре, затим другу у Београду 1908. године у издању Српске књижевне задруге. Писао је доста и у прози: неколико литерарних есеја и студија о писцима, Благо цара Радована и песничка писма из Швајцарске, Грчке и Шпаније.
Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран је 1931. године.
Још нема коментара.