fbpx
Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Najave

Iz štampe izašla knjiga „Epidemija španske groznice u Srbiji 1918–1919”

„Epidemija španske groznice u Srbiji 1918–1919”, dr Vladimir Krivošejev

 

Iako je od španske groznice na kraju 1918. godine, za manje od tri meseca, stradalo više od 3% stanovništva ova bolest i posledice koje je ona ostavila u Srbiji bile su duže od jednoga veka zaboravljene. Ovo je prva knjiga koja im posvećuje pažnju koju zaslužuju.
Sa kojim entuzijazmom su srpski vojnici, po proboju Solunskog fronta žurili da oslobode domovinu najbolje ilustruju poznate reči francuskog generala Franša D’ Eperea: „Operacije se moraju usporavati jer nema komunikacije radi dobavljanja hrane francuskim trupama koje napreduju. Samo srpskim trupama nisu potrebne komunikacije, one idu napred poput tornada. /…/ Ogromna želja vodila je vojnike iz pobede u pobedu. Francuska komora na konjima jedva je stizala srpsku pešadiju“.
U telegramu poslatom krajem septembra 1918. godine Vrhovnoj komandi vojvoda Petar Bojović naglašava da ne treba uvoditi karantin, budući da dalji uspeh operacija zavisi od mogućnosti dostavljanja hrane, municije, obuće, odeće i drugih potreba, naglašava da karantin i ne bi imao svrhe „jer se radi o bolesti od koje i onako boluje cela armija i stanovništvo“.
Po svemu sudeći, velike vojne uspehe srpska vojska je postigla uprkos tome što je u proboj krenula zaražena, a dočekivalo ju je obolelo stanovništvo. I jedni i drugi, i vojnici i civili, masovno su umirali od bolesti koja je izazvala najveću svetsku pandemiju svih vremena, od španske groznice.

REKLI SU O KNJIZI

Fenomen „španske groznice“ je do sada bio sinonim za malo istraživanu i nedovoljno poznatu temu u domaćoj istorijskoj nauci. Pojava koja je u nizu istoriografskih radova uočavana najčešće kao sastavni deo ratnog ambijenta u završnici Velikog rata, je na taj način ostajala na marginama istoriografije iako su njene razmere i demografske posledice koje je izazvala imale planetarni značaj. Dugo se pretpostavljalo i da su toj epidemiji bile uglavnom izložene primorske oblasti novostvorene jugoslovenske kraljevine, pa je istraživanje tokova i posledica epidemije u unutrašnjosti zemlje uglavnom izostalo. Rukovodeći se sačuvanim istorijskim izvorima i podstaknut savremenim dešavanjima kolega Krivošejev se prihvatio istraživanja uzroka, tokova i posledica epidemije „španske groznice“ na prostoru Srbije.

Prof. dr Aleksandar Životić

Prezentujući rezultate svoga istraživanja autor je budućoj čitalačkoj javnosti skrenuo pažnju da je zaboravljena bolest pokosila više od 3% stanovništva Srbije, te da je odnela oko 1/5 ukupnih radnih žrtava za nastalih tokom šest godina ratovanja; i to za samo par meseci.

Dr Kosta Nikolić, naučni savetnik

 

Više o knjizi i autoru možete pročitati ovde.

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.