Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Mediji o knjizi

Zorica Šošić Maksimović – pisac iz naroda

piše: Ivan Miljković

Pisac koji beleži svaku patnju, radost i običaje iz zavičaja

 

Zorica Šošić Maksimović, rođena Pasjanka, danas živi u Kruševcu i neguje dijalekat Kosovskog Pomoravlja, tako što na njeme piše. U intervjuu za Riznicu, Šošić Maksimović otkriva da će njena četvrta knjiga biti posvećena nedavno kanonizovanoj mučenici Bosiljki Pasjanskoj.

Nije se pokolebala da piše i kada su izostali razumevanje i podrška nekih kosovskih pisaca. Da ne posustane u predodređenoj misiji, snagu su joj davali verni čitaoci i kolege pisci iz njenog kraja.

Kaže da je rodni kraj napustila samo fizički, a da istinski nikada nije prestala da misli i piše o njemu. Priče koje je kao mala slušala, neke koje je i sama znala, uredno je zapisivala i pretočila u zbirku priča. Piše pitko, ženski, a u načinu i stilu sve puca od emocija.

Koristim se dijalektom i ponosna sam na svaku izgovorenu reč.

Malo je pisaca koji se odlučuju da pišu u dijalektu. Vama to odlično polazi za rukom.

Pišem na dijalektu, jer volim taj govor. I danas se tako govori u Pasjanu i u ostalim selima u Kosovskom Pomoravlju.Čuva se lepota lokalnog govora. Zašto bi ga menjali kada je to naš prepoznatljiv i zaštitni znak? Meni je žao kada vidim da se mnogi toga stide. Stide se svog dijalekta, a prihvataju tuđi jer smatraju da je drugi lepši i ispravniji. Često se zapliću u tome i ispadaju smešni jer to njima ne leži, jer ne pripadaju tom podneblju. Ja, ne pripadam njima. Koristim naš dijalekt i ponosna sam na svaku izgovorenu reč. Mogu samo da dodam da mi je žao što su vremenom nestale mnoge reči, kao što su nestali običaji i ljudi koji su bili živi svedoci svega ovoga.

Kosovskom Pomoravljse o tradiciji i običajima posebno vodi računa, za razliku od pojedinih delova centralnog Kosova gde su se oni gotovo izgubili.

 Da. Kosovsko Pomoravlje još uvek čuva svoje običaje. Svadbe, rođenja dece, krštanja, slave, sabori, Božić, Veligdan (Vaskrs) i svi ostali praznici se slave kao što su ih slavili naši dedovi, pradedovi. Običaji povodom smrti, sam čin sahrane i posle nje, zatim Zadušnice, sve se, uglavnom, odvija kao nekada. Naravno, došlo je i do nekih izmena, ali u suštini zadržani su svi bitni rituali za navedene događaje.

Ređe odlazim u zavičaj,  jer kad odem, sve teže podnosim stanje koje tamo zatičem.

 

Budući da Albanci imaju običaj da prisvajaju srpsku istoriju, kulturne obrasce, pa u verske objekte (poslednji primeri su ostaci crkve u selima u okolini Kosovske Kamenice, koje su na jednoj od kosovskih televizija predstavljene kao albanske pravoslavne bogomolje) da li nameravate da u skorije vreme pišete nešto na ovu temu?

Svi mi koji smo rođeni i živeli na Kosovu i Metohiji, dobro poznajemo Albance i na šta su spremni kako bi došli do svog cilja, a to je da nam na svaki način otmu Kosovo i Metohiju. Zato me ne iznenađuje ovo prisvajanje crkve u selu Močaru. Čak, oni otkupljuju i našu narodnu nošnju. Snimaju naše pesme, igre i tako svetu prikazuju kao svoje tradicionalne običaje. Od samog početka mog pisanja kroz moje prve priče: „Smiljana“; „Prokletstvo“, zatim i kroz roman „Toda“, rodoljubivu, zavičajnu poeziju „Gde mi je duša“; „Ne ćuti Mučibabo“ ; „Gnjilansko groblje“; „Zločin u Ponešu; „Žegra“; „Kmetovce“; „Izdaja“ i druge, ukazujem na težak život i položaj srpskog življa na prostoru Kosova i Metohije u svim periodima.

U periodu pre okupacije, za vreme ratova, okupacije i progona sa vekovnih ognjišta, ali i vreme posle toga, sve do današnjih dana. Ređe odlazim u zavičaj jer kad odem, sve teže podnosim stanje koje tamo zatičem. Teško podnosim ono što tamo vidim i doživljavam. Nakon povratka potrebno mi je dosta vremena da to odbolujem.

 

Moji čitaoci sa Kosova i Metohije su moji heroji.

 

Ceo intervju možete pročitati ovde.

Izvor: Riznica

 

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.
[mc4wp_form id=“3701″]