fbpx
Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Медији о књизи

Призори из постмодерног брака

Норвежанин Гејр Гуликсен, аутор Приче једног брака, коју је објавио новосадски Прометеј (2020), у преводу са норвешког Радоша Косовића, познат је широј публици као приређивач књижевног феномена у облику шестотомног аутобиографског романа Моја борба свог сународнка Карла Увеа Кнаусгора.

У овом делу Гуликсен није тако опсежан као Кнаусгор, иако је у питању сличан приступ опису свакодневног живота у аутобиографском стилу, као и борба за самоостварење.

Самоостварење је у овде у виду љубавне везе и брака, који је, по шаблону савременог друштва, врхунац испуњења жеља и људи и жена, који су имали среће да пронађу праву другу половину свог идеалног Ја у виду партнера.

Међутим, ништа није тако једноставно у постмодерном друштву, па ни тај брак у Норвешкој, о коме нам аутор прича.

Прича почиње разговором бивших супружника, који су сада у пријатељском односу, и њиховом жељом да разумеју шта им се десило, почиње, дакле, најавом катастрофе, што даје добар оквир збивањима на једном измештеном нивоу посматрања.

Аутор се затим враћа у прошлост и описује почетак њиховог познанства и везе.

Тај трагични елеменат у најави онеобичава причу, која је сасвим фактографски причана, из спољног ракурса, чак и кад описује унутрашњи живот јунака.

Зашто трагичан?

Па зато јер су збивања постављена као вођена невидљивом руком Судбине или Богова, те их јунаци не могу избећи ни поред најбоље воље, храбрости и жеље за очувањем љубави, брака и породице.

Њихова трагична кривица је управо у покушају да живе идеал прошлих столећа у постмодерном друштву чији су нераскидиви део, а који подразумева релативност сваке истине и пародију свега, па и великих осећања.

Тако жеља за апсолутним мора да доживи крах, јер јунаци нису спремни на компромис.

И тај крах је утолико већи, уколико је вера у идеално била снажнија.

Део апсолута за којим јунаци теже је и слобода. Слобода у љубави и браку, слободно изражавање међусобне телесне привлачности, која их је у почетку и повезала, те њено тематизовање у разговорима.

Тако да заједништво не постане терет, или затвор (аутор цитира Боба Дилана: некад мислим да је цео свет затворско двориште у коме су једни затвореници, а други чувари).

Оба партнера имају слободу да оду сваког тренутка, али свесно бирају да остану, јер знају да такву слободу неће другде наћи.

Међутим, кад се, после доброг броја година заједништва и одгајања заједничке деце, појаве пукотине у тој идеалној конструкцији, открива се да ни сами јунаци емотивно нису дорасли том идеалу слободе, и доживљавају панику и егзистенцијални страх огромних размера на саму помисао да би неко други могао да заузме њихово место у животу њиховог партнера.

Значи, рационално изабрана слобода је привидна и цела та конструкција наводне слободе која ће да заустави неминовну промену у једном вечном тренутку среће и испуњености се испоставља као илузија.

Да ли је у питању и површност и један израз потрошачког друштва или филозофска неминовност пролазности и нека врста правде то што главни јунак пролази кроз искуство остављања другог, а затим и трпљења и патње пошто буде остављен?

Са већином других проблема свакодневице решеним, животна драма се неминовно премешта у интимни и породични оквир.

И то без обзира где се радња дешава, а у овом случају локални колорит је присутан у роману кроз актвности јунака, као кроз скијање и вожњу бицикла.

Призори спортских активности у природи се смењују са онима из канцеларије и другима из кућног окружења и спаваће собе родитеља. Фактографска минуциозност тих описа нас оставља међутим прилично хладнима, можда управо та дистанца сећања на прошли брак служи у сврху онеобичавања књижевног текста и као филтер кроз који не пролазе ни осећања нити чулност.

Као да се ова прича приповеда некоме ко је рекао: само чињенице, молим вас.

Гуликсен има иза себе традицију чувених сународника Ибзена и Хамсуна који су се и у 19. и 20. веку маестрално бавили темом филигранских људских односа у браку.

Овим романом он даје свој специфичан допринос тој неисцрпној теми, те у њему, поред фактографског модерног, понекад и хиперреалистиног приступа, успоставља и дијалог са темама трагичне кривице, слободе и пролазности.

Извор: danas.rs

Аутор: М. С. Перера

 

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.