Zbog povećanog broja onlajn porudžbina, molimo Vas za strpljenje i razumevanje usled mogućeg kašnjenja porudžbina.
Besplatna dostava za porudžbine u vrednosti od 3.000 rsd ili više.
Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Mediji o knjizi

Svi smo trenutno u sličnoj situaciji, ali odluke kako ćemo iskoristiti vreme u uslovima ograničenog kretanja su individualne.
Mi želimo da Vas motivišemo da ovo vreme provedete čineći nešto dobro za sebe, te odobravamo popust od 20% na sva izdanja i besplatnu isporuku za porudžbine veće od 3.000 dinara. Zaštitite svoje misli od medijske buke, uronite u dobru knjigu, naučite nešto novo, napajajte se korisnim i lepim stvarima i kad sve ovo prođe osećaćete da ste uradili nešto korisno za sebe.

O knjizi „Jelovnik Nikole Tesle u 60 priča”

piše: Vera Kondev

 

O NAŠEM velikom naučniku puno je pisano, pogotovo što postoji puno materijala od njegovih dnevnika, intevjua, beležaka, novinskih članaka, ali uglavnom pisalo se o njegovom naučnom radu a tako prozaične teme kao što je Teslina ishrana niko se do sada nije setio da prikupi građu i napiše knjigu.
Učinio je to Predrag Puzić kome je „Prometej”, u saradnji sa Radio-televizijom Srbije, štampao simpatičnu knjigu „Jelovnik Nikole Tesle u 60 priča”.
U pitanju je dokumentaristička proza koju je autor dopunio zabavnim anegdotama koje čitaocima poružaju jednu pomalo privatnu sliku o čoveku koji je imao veoma zanimljiv i uzbudljiv život jer je imao neverovatne uspone i padove a bio je, što bi se reklo,  „čudak”.
Autor, koji je profesor u novosadskoj stručnoj školi za kuvare, napisao je inače desetak knjiga za decu.
 U ovoj knjizi za sve uzraste opisao je prvo kako se Tesla hranio u detinjstvu, kako je i gde i u čemu je kuvala njegova mati Georgina koja je izrodila svešteniku u Smiljanu u Lici petoro dece.

 Nikola (1865–1943) se sa porodicom, kada je imao šest godina preselio  u Gospić gde je živeo od 1856. do 1862. godine, a onda se otisnuo u veliki svet željan znanja i prepun ideja šta bi sve mogao da pronađe.
Samo se povremeno vraćao porodici ali nikada nije zaboravio hranu koju mu je pripremala mati. Čak je naučio kako se neka jela spremaju pa je u Americi podučio neke kuvare da mu spreme neka jela koja je pripremala njegova majka.
U svom dnevniku je zabeležio da je njegova majka Đika, kako ju je zvao iz milošte, spremala doručak vruću pogaču, barena jaja, džem od kupina, šerbet ili čaj. Tesla nije krio da je posebno voleo šerbet o to je znao i sam da pripremi.
Za večeru mu je majka spremala pitu krompiraču, pastrvu, saljenicu i milu to su bili neki slatkiši čije mi ime ništa ne govori.
Tesla je veoma detaljno opisao u nekom intervjuu kako se spremala svečana večera za krsne slave jer njegov otac je sa porodicom slavio svetoga Đorđa  a slava Tesline make je bila Lazareva subota.
 Kuvano žito je nazvao koljivom, pokazujući da zna starinsko ime za tu poslasticu koju je takođe voleo.
Nakon završene gimnazije Tesla odlazi u Grac gde kao izuzetno dobar đak dobija državnu stipendiju da studira elektrotehniku i ima mogućnost da sebi priušti doručak i sveže pecivo sa džemom a uz to je pio crnu kafu koja mu se pretvorila u strast dok nije u srednjim godinama primetio da mu škodi i primorao je sebe da je se odrekne što je smatrao za veliki uspeh volje.
Tokom studija, Tesla otkriva da mu kao sjajnom matematičaru karte idu od ruke i tako gubi i stipendiju i mora da napusti fakultet a zatim nastavlja studije u Pragu gde redovno posećuje pekaru na glavnom trgu jer nudi knedle sa šljivama, „osinje gnezdo” i druge češke poslastice koje su ga osvojile.
To je vreme kada Tesla počinje ozbiljno da se bavi naukom i ne krije da mu je rad u laboratoriji važniji  od hrane.
Evo kako je sažeo svoj život: „Da bih stvarao, potrebne su mi tri stvari – krov nad glavom, laboratorija i hrana”.
 I tako je pokazao da je postao asketa.
Odlazak u Ameriku je naučno najznačajnija i najplodnija etapa u njegovom životu, ali umesto da svoje pronalaske patentira i postepeno se bogati – on ih je ustupio američkim firmama koje su ga zloupotrebile i opljačkale tako da je poslednji period svoga života morao veoma skromno da živi.
 Oni koji su ga u vreme njegovih najvećih uspeha slavili i priređivali mu raskošne gozbe u najelitnijim restoranima i hotelima Amerike kao što su Valdorf Astorija ili Delmoniko – sada ga se nisu više sećali, ali su za sebe zgrnuli bogatstva.
Jedini koji su mu ostali verni bili su golubovi koje je svakoga dana odlazio da nahrani ispred njujorške biblioteke.
U beleškama iz poznih godinja ,Tesla je zapisao da je za doručak jeo belanca od četiri kuvana jajeta, šolju mleka i krišku hleba, da je ručak preskakao a uveče je najradije jeo supu od celera, morsku ribu, prilog od svake vrste povrća i na kraju jednu jabuku ili kalifornijske šljive u medu.
 Ono što je najviše voleo posle večere to je bilo da pokupi svoju papirnu kesu sa raznim semenkama i da ode da se druži sa golubovima.
 Autor knjige je posebno poglavlje posvetio Teslinim izjavama o hrani koje su i mudre i sasvim su aktuelne.
 Evo nekih Teslinih izjava o hrani:
        – Krompir je odličan i treba ga jesti svakodnevno jer sadržii dragocene minerale i soli.  Ima i neutralizujuće dejstvo.
        – To da mi možemo da živimo na biljnoj hrani nije teorija već dokazana činjenica. Mnogi narodi koji se hrane povrćem imaju bolje fizičke sposobnosti i snagu.
        – Spopala bi me groznica samo kad bih pogledao breskvu.
        – Na šljivi ne rastu jabuke.
       – Moji eskperimenti su tako važni, toliko lepi toliko zadivljujući da se od njih jedva mogu razdvojiti kako bih jeo.
       – Ljudi i narodi su sitni piljari a zemlja velika pijaca na kojoj oni pazare i svađaju se otkrivajući na ružan način golotinju svoje duše zavist, mržnju, samoljublje, sebičnost , ljubomoru. Niko ne misli da je prolazan i da je sve prolaz.
        – Mi jedemo previše i pogrešnu hranu i pijemo pogrešnu vrstu tečnosti. Ja jedem dva puta dnevno i izbegavam sve namirnice koje mi stvaraju kiselinu. Ribu i meso jedem retko i umereno. Iako je riblje meso dobro, stvara veliku kiselinu jer ima puno fosfora u sebi a kiselina je najgora za starije osobe.
        – Proizvodnja veštačke hrane ne čini mi se racionalnom. Sumnjam da može imati koristi bez posledica.
         – Vegetarijanstvo uz upotrebu mleka koje svrstavam u najkorisniju namirnicu, odricanje od čaja i kafe, umerenost u ishrani i svakodnevna šetnja na svežem vazduhu – eto moje „tajne” za dug život.
Ovo su saveti velikog Tesle koji važe i danas kao i njegovi tehnički pronalasci.

 

Čitav članak možete pogledati ovde.

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.