Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Mediji o knjizi

Svi smo trenutno u sličnoj situaciji, ali odluke kako ćemo iskoristiti vreme u uslovima ograničenog kretanja su individualne.
Mi želimo da Vas motivišemo da ovo vreme provedete čineći nešto dobro za sebe. Osim popusta od 20%, omogućili smo i besplatnu isporuku knjiga do Vaših vrata. 
Zaštitite svoje misli od medijske buke, uronite u dobru knjigu, naučite nešto novo, napajajte se korisnim i lepim stvarima i kad sve ovo prođe osećaćete da ste uradili nešto korisno za sebe. 

Ninus Nestorović – intervju

Naš narod se u teškim trenucima uvek branio smehom

piše: Marina Vulićević

 

Smehom se braniti od zla i bola, to nam je već decenijama dobro poznato. Nama, bar, to nije teško. Smeju se duhoviti, inteligenti, osvešćeni, dobronamerni, a na koga se ovaj opis više odnosi nego na naše aforističare i satiričare. Među njima je i Ninus Nestorović, čija nova zbirka aforizama „Bože, uprosti nam”, u izdanju novosadskog „Prometeja”, može da bude prepisana kao delotvorni lek za duh. Ninus je nedavno dobio i Zlatnu plaketu za aforizam na 21. Međunarodnom festivalu aforizama i karikature u Strumici. Evo samo nekoliko njegovih mudrosti: „Plitke je najlakše preveslati”, „Događaji su nam svima isti, ali nam se sećanja razlikuju”, „Mnogo smo siromašni, više nemamo ni svoje ja”, „U kavezu samo vreme leti”, „Dezertirao sam iz medijskog rata, isključio sam televizor”, „Izabrani lekari i izabrani političari imaju nešto zajedničko. Pacijente”,  „Doterali su nas do boljeg sutra”…
Kažu da je Srbija teška za život, ali da je odlična za umetničku inspiraciju. Šta vam je draže, život ili nadahnuće?
Preživljavanje je u Srbiji postalo najzahtevnija, najteža i najkreativnija umetnost. Samo veliki umetnici uspevaju ovde da prežive mesec. Sve ostale umetnosti pale su u njegovu senku i u zaborav. Kada čovek mora da bira da li će kupiti hleb i mleko ili knjigu, nije teško pogoditi za koju će se vrstu umetnosti on tom prilikom odlučiti…
Da li vam je, na primer, lepše da stvarate kada vam je nešto zabranjeno, ili, pak, kada vam je sve dozvoljeno?
Gde se nabavlja dozvola za pisanje aforizama? Ko je izdaje? Neko ministarstvo? Ne, hvala, ne treba mi dozvola. Potrebna mi je samo inspiracija i hrabrost. Umetničke i moralne norme su jedina ograničenja kojima se rukovodim dok pišem.
Da li vas je nekada zabolela „prejaka reč”?
Mene boli nepravda, boli me glupost, boli nevaspitanje, boli ponižavanje zdrave pameti, boli laž, boli dvoličnost… Već godinama trpim toliku bol, a vi me pitate da li me je zabolela „prejaka reč”?!
Naslov vaše nove zbirke aforizama pokazuje da ste tako dobri sa rečima da se njima čak i poigravate. Kako vidite tu igru u književnosti, a kako u javnom i medijskom prostoru?
Ja se poigravam rečima, a mediji ljudima. Ovo prvo je književna, a ovo drugo politička igra. I meni i njima ta igra ide od ruke. Rezultati su vidljivi.
Koja vam je stilska figura omiljena: oksimoron, antiteza, hiperbola, ironija, sarkazam, paradoks…, koja od njih je najprimerenija našoj svakodnevici?
Oksimoron – oštroumna ludost. To je najkraći opis mog stvaralaštva. Jedino uz pomoć nje, te ludosti, moguće je opisati našu stvarnost.
Pored ostalog, internet je prepun viceva i klipova o virusu korona. Zbog čega naš narod ima toliku potrebu da se smeje i podsmeva?
Naš narod se u teškim trenucima uvek branio smehom. A pošto je smeh najbolji lek, onda je valjda i normalno da se i danas, od napada tog strašnog neprijatelja, virusa korona, branimo njim.
Ponekad je u filmovima golotinja stilski prihvatljiva, ako je motivisana radnjom. Na koji način vas psovke motivišu u aforizmu?
Golotinja privlači filmsku publiku u bioskope, a psovke čitalačku publiku na književne večeri i festivale humora i satire. Psovke ne koristim često u mom stvaralačkom radu, sem kada je to neophodno i kada one imaju umetničku vrednost u aforizmu koji sam napisao.
Kako pišete, možda u nekom društvu dok pljušte duhovite opaske, ili ste kao Montenj, koji je iz osame promišljao svoje doba? Da li se, pri tom, smejete ili plačete?
Svakog jutra ustajem tačno u šest časova i 42 minuta. Skuvam kafu i počinjem da pišem aforizme. U tišini doma svog. Dok pišem, ja se niti smejem, niti plačem. To moji čitaoci rade umesto mene kada pročitaju ono što napišem. I te suze, i taj smeh konzumenata mojih satiričnih misli su za mene najveća nagrada!
Nedavno ste dobili priznanje u Makedoniji. Šta za jednog satiričara znači kada ga odlikuju stranci?
To znači da je ono što pišem razumljivo i van teritorije moje države, što je veoma bitno za opstanak jednog književnog dela u vremenu i prostoru.
Kada kažete da svi lažu, a da je istorija zasnovana na činjenicama, znači li to da ćemo ostati i bez istorije?
Istoriju pišu pobednici, tako da ova istorija koju učimo u školama, nije naša istorija, nego istorija svih naših pobednika. Nažalost, istoriju gubitnika još niko nikada i nigde nije napisao.

 

Intervju preuzet sa sajta Politike Online.

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.