Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Mediji o knjizi

Kontroverzni veliki pisac – Stanislav Krakov

piše: Anđelka Cvijić

 

Povremeno bi se u doba socijalističke Jugoslavije, čulo ponešto o Stanislavu Krakovu ali je neinformisane ljude ne samo izvan već i unutar srpske kulture uz njegovo ime redovno išao dodatak da mu je ujak bio Milan Nedić, čime je priča o njegovom raznovrsnom i literarnom delu bivala zapečaćena.

U posleratnim arhivama čamila je gomila dokumenata, svedočanstava i neobjavljenih njegovih dela, sve dok se vredni istraživači srpske književne bliske prošlosti nisu zainteresovali za delo ovog ignorisanog pisca, pa su se okuražili i počeli da tu i tamo objavljuju ponešto o njemu, uglavnom u naučnim časopisima. U 1990-im godinama, posle pada komunizma, naglo je počelo da raste nesvakidašnje zanimanje za potisnutu srpsku nacionalnu zaostavštinu, pa je tako i ime Stanislava Krakova izbilo u prvi plan.

VASKRSENJE: Ipak, do istinskog vaskrsenja ovog stvaraoca u našoj savremenoj izdavačkoj delatnosti, paralelno u tišini praćenog i istraživanog u naučnim istorijskim i književnim časopisima, došlo je tokom prošle decenije najviše zahvaljujući književnom istoričaru Gojko Tešiću, i piscu Mirku Demiću.

Iz samo ovlašnog pregleda teško da bi se pogrešilo ako bi se kazalo da je danas Stanislav Krakov postao jedan od najzanimljivijih i najintrigantnijih ličnosti, pogotovo kad je reč o njegovom književnom delu. Uostalom, evo nekoliko podataka koji idu tome u prilog: izdavačka kuća Ukronija 2016. je objavila roman Krila koji je pisac pisao na frontu, dok je iste godine objavljen Otisak Istoka i Zapada u izdanju kuće Pešić i sinovi. Zatim, Dereta 2017. objavljuje prvi tom Putopisa, koje je priredio Mirko Demić, a sukcesivno do 2020. izlaze drugi i treći tom. U međuvremenu, 2018. Službeni glasnik uvršćuje Krila Stanislava Krakova u antologijsku ediciju Prvi svetski rat u srpskoj književnosti, pa se ovaj roman zajedno sa Dnevnikom o Čarnojeviću Miloša Crnjanskog našao u trećem tomu edicije, a priređivači dela su bile Zorana Opačić i Jelena Panić Maraš.

Godinu dana kasnije, 2019, Ukronija štampa autobiografski roman ovog pisca Život čoveka na Balkanu; prošle godine za Beogradski sajam knjiga Prometej iz Novog Sada je u suizdavaštvu sa RTS, u okviru antologijske edicije Srbija 1914–

1918, objavio Krakovljeve   (priredio Mirko Demić), dok je beogradski Logos na istom sajmu predstavio potpunije izdanje Života i čoveka na Balkanu, sa uvodnom reči samog pisca, Sećanjem na oca Milice Arsenijević Krakov, i opsežnim tekstom Ko je bio Krakov iz pera književnog istoričara Gojka Tešića.

U predstavljanju književnog opusa Stanisalva Krakova vrhunac će biti dosegnut objavljivanjem edicije Dela Stanislava Krakova u izdanju Službenog glasnika, u saradnju sa Univerzitetskom bibliotekom u Beogradu, koja se očekuje do Sajma knjiga u oktobru ove godine (ako bude organizovan zbog pandemije Kovida-19).

BEZ IDELOŠKOG PREDZNAKA: Ko je, uistinu, Stanislav Krakov (1985, Srbija – 1968, Švajcarska), i zašto je danas toliko u žiži srpske kulture? Biografija ovog pisca, novinara, filmskog reditelja i oficira detaljno se sklapa iz dokumenata i svedočanstava, kako autobiografskih tako i njegovih savremenika, a koji se čuvaju u Arhivu Jugoslavije Narodnoj biblioteci Srbije. Budući da je Krakov bio svestrana, radoznala ličnost delovi građe o njemu mogu se naći i u Jugoslovenskoj kinoteci jer je bio i autor jedinstvenog filma Za čast Otadžbine, snimljenog kao nemi film, prikazanog 1930. a potom dopunjavanog, pa zabranjivanog, i konačno izvađenog iz prašine pa prikazanog pod nazivom Golgota Srbije 1992. godine.

Oskudno zvuče reči da je Stanislav Krakov bio neobičan i kontroverzan. Njegova životna i intelektualna biografija prepune su prelomnih tačaka u kojima su se ličnost i spasiteljski dar lomili. Rođen je u Kragujevcu 1985. Otac, Sigismund Krakov, Poljak iz aristokratske porodice i emigrant koji je živeo u Francuskoj, kao vojni lekar došao je na poziv srpske vlade 1885. u Srbiju u vreme srpsko-bugarskog rata. Bio je lični lekar Kralja Petra I. U Srbiji se oženio Persidom Nedić, čiji je jedan od braće bio i Milan Nedić.

Nemirnog duha, Stanislav Krakov kao dobrovoljac je učestvovao u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Golobradi mladić koga je čudilo što ga zovu dete, prošao je sa srpskom vojskom najstrašnije bitke i golgotu; ranjavan je 18 puta, dobio najveća državna priznanja i ordenje – Belog orla sa mačevima IV stepena i Zlatnu medalju Obilića za hrabrost. Posle Prvog svetskog rata napustio je vojsku, završio Pravni fakultet i počeo karijeru novinara u listu Politika, a zatim u Vremenu, čiji je kasnije postao glavni urednik. Uređivao je i druge listove, sarađivao sa inostranim agencijama, a od 9. jula 1940. do Aprilskog rata bio je direktor Radio Beograda. Za vreme okupacije uređivao je Novo doba, Obnovu  i  Zapise. Emigrirao je u avgustu 1944. i živeo pod lažnim identitetom, sa nadom da će se vratiti u domovinu kojoj je toliko dao. A ona ga je po završetku Drugog svetskog rata označila kao narodnog neprijatelja i izdajnika. Umro je kao nesrećan čovek koji verovatno do kraja nije razumevao sudbinu koja mu je dodeljena.

ISKUSTVO IZ RATA: Sa druge strane, književno delo Stanislava Krakova, koje je trajalo svega dvanaest godina, od 1919. do 1931, posle čega se posvetio novinarstvu, spada u sam vrh naše međuratne književnosti.

Književni dar Stanislava Krakova obasjava i prožima iskustvo iz rata, baš poput plamena koji je osvetljavao bojna polja, ratišta i stratišta, leševe srpskih savezničkih i neprijateljskih vojnika, ali i dezertera, opasivao popaljena sela i preplašene civile koji se nisu povlačili sa vojskom već se prepustili sudbini, razbežale izbezumljene od straha domaće i divlje životinje, logore po kišom, teške korake kroz blato, guste šume i ledine pod snegom i ledom, reke koje su neustrašivi srpski vojnici gazili. Hladnoću i zimu, vrelinu letnjeg sunca, višednevnu glad i skromne porcije kukuruza, proje, sira kada bi se našli. San na vlažnoj slami, ako je ima, ili mokroj zemlji, najčešće, teške šiljele, i još teže oružje koje se nosilo, vuklo, teglilo tokom neprestanog marširanja. Sve se ovo čita u, recimo za početak, Ratnim dnevnicima 1912-1916, iz kojih izrastaju sve kasnije potresne scene i uzbudljiva štiva Krakovljevih romana i putopisa. Iz njih će biti mnogo jasnije čemu obnavljanje i interesovanje za ovog pisca, i zasluženo uključivanje u srpsku književnost i istoriju srpske kulture.

 

izvor: Nedeljnik Novi Magazin

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.
[mc4wp_form id=“3701″]