Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Mediji o knjizi

Knjige koje nas uče zavičajnoj istoriji, ćirilici, prošlosti i budućnosti

Intervju Snežane Aleksić za Srpski Sion.
piše: Mirjana Bosić

 

Kada smo pitali Snežanu Aleksić, autorku ovih dela, odakle volja i snaga da nam besebično donese sve ono što je trudoljubivo sabrala u jedno delo, ona nas je navela na razmišljanje o tome da li i koliko cenimo našu istoriju zavičaja i pretke, šta učimo decu, pišemo li ćirilicom…?

Prenosimo Vam Snežanin odgovor u celosti:

„Od Nemanjića do danas, Srpski narod se nalazi između ekonomski moćnog zapada i mnogoljudnog istoka, ne samo u  geografskom  već i u kulturnom smislu.  Nataloženi vekovi nacionalne istorije, gde se kao izrazito destruktivan izdvaja  HH vek, koji je ostavio nenadoknadive demografske gubitke, ali i gubitke na polju materijalne i nematerijalne baštine, u uzročno posledičnoj je vezi sa današnjim opšte prihvaćenim „kopi-pejst” šablonom koji je u suprotnosti sa Hrišćanskim poimanjem sveta. Kultura  Srpskog naroda srozana  je na alarmantnu ravan što se jasno  uočava kroz proces  u kome  govorni i pisani jezik današnjice (srpski jezik i ćirilično pismo) ustupaju mesto „bejzik” tuđicama engleske provinijencije latinskog alfabeta, kao i kroz nametanje kulturnih obrazaca koji nisu u duhu tradicije srpskog naroda.

Primera radi, srednjovekovna istorija Srbije danas se kroz obrazovni sistem izučava kao „mračno doba”, nasuprot šljašteće „diznilend-istorije” zahvaljujući kojoj su  priče „Mač u kamenu” i „Robin Hud” postali sastavni deo odrastanja mnogih generacija u Srbiji. Nasuprot navedenih legendi  sa britanskog govornog područja, u Srbiji  danas o vitezu Zmaju-Ognjenom Vuku Grgureviću nema mnogo govora, verovatno zato što je ovaj drevni junak govorio srpskim jezikom!  Nažalost, plemenita gospođa Irina i dalje je „Prokleta Jerina”, iako je za njome i despotom Đurđem ostalo Smederevo, sa Krstastom kulom – dokazom drevnog srpskog kalendara, čiji početak seže u predpotopno vreme. Da je današnje opšte neznanje još dublje i mračnije može da potvrdi i odgovor na pitanja: Koliko ljudi u Srbiji danas zna da su potomci despota Đurađa i despotice Irine („Proklete” Jerine!) baš oni naši slavni svetitelji iz roda Brankovića – despot Stefan Slepi i supruga mu Prepodobna mati Angelina, te sinovi im Maksim i Jovan? Ili: koliko ljudi danas zna da su poslednji dani srednjovekovne Srbije vezani za Kupinovo, današnje selo na rubu Obedske bare, u Sremu? – plašim se, odgovor bi bio i više no poražavajući.

Otuda, pitanje opstanka nacije seže i u domen kulturnog pregalaštva, u kome svako nastojanje da se prošlo sačuva za buduće jeste suštinski važna borba, uzvišena kao amanet slavnih predaka. To saznanje bio je moj motiv, moja obaveza, prema prošlom i budućem.“

Ono što je, takođe, važno naglasiti jeste i knjiga „Ilijina priča“ koja je vredna da se nađe u biblioteci svakog od nas.

 

Intervju u celosti možete pročitati ovde.

 

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.