Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Медији о књизи

Књиге које нас уче завичајној историји, ћирилици, прошлости и будућности

Интервју Снежане Алексић за Српски Сион.
пише: Мирјана Босић

 

Када смо питали Снежану Алексић, ауторку ових дела, одакле воља и снага да нам бесебично донесе све оно што је трудољубиво сабрала у једно дело, она нас је навела на размишљање о томе да ли и колико ценимо нашу историју завичаја и претке, шта учимо децу, пишемо ли ћирилицом…?

Преносимо Вам Снежанин одговор у целости:

„Од Немањића до данас, Српски народ се налази између економски моћног запада и многољудног истока, не само у  географском  већ и у културном смислу.  Наталожени векови националне историје, где се као изразито деструктиван издваја  ХХ век, који је оставио ненадокнадиве демографске губитке, али и губитке на пољу материјалне и нематеријалне баштине, у узрочно последичној је вези са данашњим опште прихваћеним „копи-пејст” шаблоном који је у супротности са Хришћанским поимањем света. Култура  Српског народа срозана  је на алармантну раван што се јасно  уочава кроз процес  у коме  говорни и писани језик данашњице (српски језик и ћирилично писмо) уступају место „бејзик” туђицама енглеске провинијенције латинског алфабета, као и кроз наметање културних образаца који нису у духу традиције српског народа.

Примера ради, средњовековна историја Србије данас се кроз образовни систем изучава као „мрачно доба”, насупрот шљаштеће „дизниленд-историје” захваљујући којој су  приче „Мач у камену” и „Робин Худ” постали саставни део одрастања многих генерација у Србији. Насупрот наведених легенди  са британског говорног подручја, у Србији  данас о витезу Змају-Огњеном Вуку Гргуревићу нема много говора, вероватно зато што је овај древни јунак говорио српским језиком!  Нажалост, племенита госпођа Ирина и даље је „Проклета Јерина”, иако је за њоме и деспотом Ђурђем остало Смедерево, са Крстастом кулом – доказом древног српског календара, чији почетак сеже у предпотопно време. Да је данашње опште незнање још дубље и мрачније може да потврди и одговор на питања: Колико људи у Србији данас зна да су потомци деспота Ђурађа и деспотице Ирине („Проклете” Јерине!) баш они наши славни светитељи из рода Бранковића – деспот Стефан Слепи и супруга му Преподобна мати Ангелина, те синови им Максим и Јован? Или: колико људи данас зна да су последњи дани средњовековне Србије везани за Купиново, данашње село на рубу Обедске баре, у Срему? – плашим се, одговор би био и више но поражавајући.

Отуда, питање опстанка нације сеже и у домен културног прегалаштва, у коме свако настојање да се прошло сачува за будуће јесте суштински важна борба, узвишена као аманет славних предака. То сазнање био је мој мотив, моја обавеза, према прошлом и будућем.“

Оно што је, такође, важно нагласити јесте и књига „Илијина прича“ која је вредна да се нађе у библиотеци сваког од нас.

 

Интервју у целости можете прочитати овде.

 

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.