Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Медији о књизи

Дело о најсјајнијем периоду српске духовности и државности

КАПИТАЛНО ДЈЕЛО О ИСТОРИЈИ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ИЗ ПЕРА ЈЕЛИСИЈА АНДРИЋА УГЛЕДАЛО СВЈЕТЛО ДАНА

 

У данима који су за нама, за васкршње празнике, издавачку продукцију региона обогатила је монографија „Историја Српске цркве од заснивања њене самосталности до пада Пећке патријаршије (1219–1463)” знаменитог Јелисија Андрића. Ово вриједно дјело, на 224 стране, илустровано са чак 200 фотографија, објављено у издању „Прометеја” у сарадњи са РТС-ом, доноси нам на једном мјесту сазнања о најсјајнијем периоду српске духовности, државности и културе, како је записао протођакон Радомир Ракић, дугогодишњи уредник листа „Православље”. – Данас нам је таква књига, можда, потребнија него икад пре” и ради нас самих, а и да бисмо се боље представили свијету, посебно Европи, којој смо одувијек толико много давали и доприносили – навео је он. Иначе, ово дјело је Јелисије Андрић написао 1919. године у Оксфорду на енглеском језику под насловом „The history of the Church of Serbia from the Foundation of its Independence to the fall of the Patriarchate (1219–1463 A. D.)” а на српски језик га је превела Ангелина Чанковић Поповић. Приликом покушаја објављивања овог дјела средином деведестих година прошлог вијека, ауторов син, чувени преводилац са енглеског језика, Драгослав Андрић, презентовао је рад владикама СПЦ у земљи и расијању, као и угледним историчарама и њихови су сви одговори били више него позитивни. Јелисије Андрић (Ужице 1896 – Смедеревска Паланка 1925). Учио је Богословију у Београду. Прешао је са војском Албанију у Првом свјетском рату водећи повремено о томе дневник, који је објављен у збирци ратних дневника „Кад су војске пролазиле”. Док је био на Крфу, у тамошњим Српским новинама је, поред његових чланака, објављен и низ његових родољубивих пјесама (једна је од њих и изложена као стални експонат Српског музеја на томе острву). У Оксфорду је студирао теологију и књижевност (1916–1919), са својим најбољим другом Благојем Блажом Поповићем, касније великим српским духовником др Јустином Поповићем, који му је, одмах по њиховом повратку у земљу, постао кум. Првих година после тога рата, Јелисије је био управник америчког Дома за српску ратну сирочад у Чачку. Касније је постављен за секретара у Министарству социјалне политике и народног здравља, али је убрзо умро од туберкулозе, већ у својој тридесетој години, 1925. За тако кратко вријеме, поред дневника о преласку преко Албаније и родољубивих пјесама под насловом „Књига стихова” (1922), стигао је да напише и више десетина есеја на етичке, духовне и књижевне теме, објављених у црквеним гласилима.

 

извор: Дан on-line

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.