Šta je navatl?
Navatl je jedan od preko 60 autohtonih jezika Meksika koji se sačuvao sve do danas. Procene su da ga govori preko milion i po ljudi, pripadnika etničke grupe Nava, uglavnom u Meksiku u državama Puebla, Hidalgo, Verakruz, Morelos i drugim. Migracije Meksikanaca, među kojima i velikog broja Nava, ka SAD, doveo je do toga da danas postoji značajn broj ljudi koji govore navatl uglavnom u Kaliforniji, Njujorku i Hjustonu.
Bitna karakteristika ovog jezika jeste da je aglutinirajući i polisintetički jezik, što će reći da se reči sastoje od velikog broja morfema. To praktično znači da se nešto za šta bi u srpskom bila potrebna jedna rečenica, moglo izgovoriti u samo jednoj reči.
Sam naziv „navatl“ znači „tečan“, „jasan“ jezik, iako je istovremeno jedna od njegovih osnovnih karakteristika ta da je on izuzetno metaforičan.
Osim u nava zajednicama, navatl je i danas veoma prisutan u mestičkom Meksiku. Samo ime Meksiko je mutirani naziv originalnog imena Mešiko (Mexihco), a njegovo značenje je i danas predmet rasprava. Najčešće se interpretira kao „mesto u čijem se pupku-centru nalazi Mesec“. U „IStoriji Meksika“ iz kolonijalnog perioda, pisanoj od strane nepoznatog evropskog autora, tvrdi se da ime potiče od reči za kaktus magej – „metl“. Ukoliko bismo striktno poštovali navatl gramatiku, ime bi moglo da potiče od „središta mageja“. Magej, poznat i kao agava, bio je veom acenjen i korišćen za razne upotrebe (prehrambene, medicinske, industrijske itd.), a i danas je veoma značajan, između ostalog, jer se od njega i danas prave aguamiel, pulke i meskal, veoma popularna alkoholna pića, kao i tekila.
Osim samog naziva Meksiko, mnogi drugi geografski nazivi koje poznajemo takođe potiču iz navatla. Na primer, Gvatemala (Cuauhtemallan) znači „gusta šuma“, dok je Tegusigalpa (Tecuhtzinalpan) U bukvalnom prevodu „kuća poštovane gospode“, što se može tumačiti kao mesto mudraca ili jednostavno „glavni grad“. On leži na reci Ćoluteka (Choluteca) u meksičkoj državi Puebla.
Osim toga, navatl je uneo mnogo svojih reči u međunarodni vokabular. Evo nekih reči koje se koriste i u srpskom jeziku: čokolada, kojot, avokado, gvakamole, kakao, čili.
