Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Edukacija

„Roda Roda Srpski dnevik izveštača iz Prvog svetskog rata”

piše: Jelena Mitrović, Istorijski arhiv Beograda

 

Gordana Ilić Marković, Roda Roda Srpski dnevik izveštača iz Prvog svetskog rata, ratni presbiro Austrougarske monarhije, Novi Sad, 2017, 293.

 

Gordana Ilić Marković rođena je u 1964. godine u Zenici. Maturirala je u Šapcu, studirala je klasične nauke na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i japanologiju i slavistiku na univerzitetu u Beču. Od 2004. Zaposlena je na Odseku za slavistiku Bečkog univerziteta. Glavne oblasti istraživačkog rada su medotika nastave stranog jezika, višejezičnost i čitalačka kompetencija, južnoslovenskoaustrijske jezičke i kulturne veze, istorijskolingvistička diskursna analiza propagandnog izraza, kulturna i socijalna istorija Prvog svetskog rata. Obravila je više stručnih radova. Aktivno učestvuje u osmišljavanju i ralizaciji interkulturalnih projekata u Austriji. Autor je knjige Dnevnik velikog rata izdate u Beču 2014. godine.


Autorka je ideju za nastanak knjige Roda Roda srpski dnevnik izveštača iz Prvog svetskog rata pronašla tokom višegodišnjeg bavljenja jezičkim izrazom srpske i austrougarske štampe i literature vezane za Prvi svetski rat.
Aleksandar Roda Roda rođen je kao Šandor Fridrih Rozenfeld 1872. godine u jevrejskoj porodici u Drnovicama u Moravskoj. Bio je pisac, novinar, a po obrazovanju artiljerijski narednik. Njegova porodica se preselila u Slavoniju kada je njegov otac dobio mesto nadzornika imanja hrvatskog grofa Pejačevića. Sa osamnaest godina prešao je u katoličku veru. Još je njegov otac porodično prezime promenio u Roda, a Aleksandar je 1906. godine kao svoje prezime upisao Roda Roda. Nakon prekinutih studija prava stekao je vojno obrazovanje i bio je stacioniran u artiljerijskom puku u Gracu, Zagrebu i Osjeku. Zatim je zbog više disciplinskih postupaka oslobođen vojne službe. Prvu priču objavio je 1900. godine i posvetio se pisanju kao oficir u rezervi. Putovao je po Balkanu, Španiji, Francuskoj i Italiji. Pisao je za satirične priče za listove, dnevne novine, i dr.Zbog tekstaČas mačevanjau kome je ismejao jednog generala oduzet mu je vojni čin 1907. godine. Po izbijanju rata postao je ratni izveštač za bečki list Noje Fraje prese iz Srbije, Rusije, Italije i Rumunije. Pisao je i za nekoliko nemačkih listova. Od izuzetnog značaja je njegovo delo Srpski dnevnik koji je u ovoj knjizi prvi put objavljen u Srbiji. Posle rata živeo je u Bugarskoj, Beču, Berlinu, Minhenu. Nakon prisajedinjenja Austrije Trećem rajhu 1938. Roda Roda je kao Jevrejin bio prisiljen na emigraciju. Odlazi u Švajcarsku pa u SAD. Do kraja života pisao je oštre kritike sada usmerene prema Nemačkoj, Austriji, Hitleru i Geringu. Umro je u Njujorku 1945. godine od leukemije.


Autorka u ovoj knjizi naglašava jezički izraz austrougarske ratne propagande na primeru obmimnog stvaralačkog dela Roda Rode kao ratnog izveštača i saradnika Austrougarskog Ratnog presbiroa. Roda Roda kao pisac je u periodu pre Prvog svetskog rata bio najpoznatiji humorista nemačkog govornog područja, majstor kratke forme, prvi prevodilac Petra Kočića i Branislava Nušića na nemački jezik.
Roda Roda je bio zvanični ratni izveštač za za bečki list Noje Fraje prese sa srpskog, ruskog i italijanskog ratišta. Pisao je izveštaje, esejističe priloge, priče i anegdote. O Srbiji je pisao još od aneksione krize, zatim sa fronta u balkanskim ratovima. U knjizi autorka posmatra njegovo stvaralaštvo u kontekstu austrougarskog Ratnog presbiroa čiji je bio saradnik, kao i tekstove njegovih savremenika Štefana Cvajga, Roberta Muzila, Egona Ervina Kiša, Huga fon Hofmanstala.


Knjiga sadrži prevode do sada na srpskom neobjavljenih tekstova iz predratnog i ratnog vremena vezanih za Kraljevinu Srbiju: odabrane članke iz austrougarske ratne štampe, izbor eseja i zapisa, satiruBarta i Heterai knjigu Srpski dnevnik. Sveprisutnost njegovih tekstova u medijima Austorugarske monarhije jedan je od bitnih izvora za razumevanje formiranja negativnog javog mnjenja o Kraljevini Srbiji pred Prvi svetki rat.
Pored predgovora knjiga sadrži deset poglavlja od kojih izdvajamo Ratni presbiro, Ratni izveštači, Roda Roda o Srbiji i Srbima, Srpski dnevnik.
Prvi svetski rat bio je prvi veliki medijski rat u istoriji. Propagandu su stvarali i prenosili štampa, fotografija, film, umentički plakati, razglednice, slike, muzika i pozorište. Austrougarska ratna služba za nadzor osnovana je 1909. godine sa zadatkom cenzurisanja i kontrole pošte, telefona i štampe. Bila je predviđena za rad na području austrijskog dela Dvojne moanrhije i u Bosni i Hercegovini. Pored Ratne službe za nadzor, u Beču je 25. jula 1914. godine formiran Ratni presbiro, koji je bio direktno podređen Vrhovnoj vojnoj komandi. Glavni zadatak je bila cenzura svih medija. Sledeće, označiti krivca za rat i predočiti razloge za neophodnost ulaska u isti. Vremenom je proširio svoje delovanje na likovno i muzičko stvaralaštvo, film, pozorište, tako da ništa u Monarhiji nije moglo biti objavljeno bez odobrenja Ratne nadzorne službe a kao izvršni organ služio je Ratni presbiro. Takođe važan činilac u ovoj mašineriji je bila literarna grupapropagandno odeljenje priključeno Ratnom arhivu. Zadatak ove grupe bio je izdavanje istorijskih knjiga, knjiga o aktuelnim ratnim događajima, koje su imale obrazovni karakter. Ove propagandne priče objavljivane su anonimno. Pisci saradnici ove grupe bili su: Hugo fon Hofmanstal, Herman Bar, Roda Roda, Robert Muzil, Rajner Marija Rilke, Štefan Cvajg i dr. Za razliku od literarne grupe koja se nalazila u Ratnom arhivu, grupa ratnih izveštača, urednika i propagandna grupa bile su smeštene u Ratnom presbirou. Ratni izveštači pisali su pod punim imenom i prezimenom sa zadatkom da održavaju oduševljenje naroda za rat i njegovu spremnost za žrtvu.


Roda Rodin opus literalnog i žurnalističkog stvaralaštva o Sbiji obuhvata četiri perioda: predratne godine, leto i jesen 1914, jesen i zima 1915, i na Krfu i Srbija pod okupacijom.
Tekstovi objavljivani pre rata nisu bili tekstovi državne propagande. Žurnalistički prilozi još uvek su izražavali lično mišljenje dopisnika, a prilozi u satiričnim časopisima bili su umetnički izražena kritika društva. Za vreme Balkanskih ratova Roda Roda je bio izveštač za austrougarsku i nemačku štampu iz Atine i Konstantinopolja. U februaru 1914. u nemačkom satiričnom časopisu Simplicisimus objavljena je njegova humereska o imaginarnom sustetu sa Dragom Mašin.
Na dan objave rata Roda Roda izdaje tekstAustrija marširau berlinskom listu Vossische Zeitung. To je bio njegov prvi ratni članak. Uočljiva je njegova namera da sam sebe najavljuje kao dobrog poznavaoca Srbije, da on sigurno zna šta se dešava u Srbiji, kako se Srbi pripremaju za rat, i kako su se za njega odavno i pripremali. U to vreme Roda Roda se nalazio u centrali Ratnog presbiroa u Galiciji. U člancima koji se odnose na srpsko ratište piše prema opštim zahtevima propagandeda se Srbija dugo pripremala za rat i izazvala rat, da je Austrougarska uvučena u rat, da je neprijatelj brojčano nadmoćniji, da je celokupno stanovništvo Srbije, uključujući i žene, decu i starce, pod oružjem, da se austorugarske trupe odlučno bore i da su svi narodi Monarhije ustali u odbranu carstva. U vreme kada je Ratni presbiro prešao u Mačvu borbe su okončane. Roda Roda piše kraće članke o uspesima austrougarskih trupa u Beogradu, Obrenovcu, Valjevu i Kragujevcu. Dalje, od jeseni 1914. do jeseni 1915. godine Roda Roda se svakodnevno javlja sa ruskog fronta. Tekstovi se odnose na izveštaje o borbama, feljtonskim prilozima, o stanju na italijanskom i sočanskom frontu. U periodu od 1916-1918. izveštava sa ruskog i italijanskog fronta, dok izveštaje sa solunskog fronta ne piše.


Srpski dnevnik. Srpski dnevik je objavljen u bečkoberlinskoj izdavačkoj kućiUlštajn“ 1918. godine. Tekstovu su nastali tokom rata i prikupljeni su u jednu knjigu do 1916. godine. Dnevnik ima 251 stranu u malom formatu. Sadrži kratak predgovor gde je opisan uzrok i prve godine rata, zatim dvanaest poglavlja posvećenih okupaciji Srbije u jesen 1915. godine. Priložene su dve karte Beograda i okoline. Stil kojim je pisan je hroničarskopropagandni, jer opisi mesta, ljudi, događaja imaju za cilj da predstave Srbiju kao prostor sa lošom infrastrukturom i zaostalom kulturom. Tu se vidi i najjači propagandki izraz kroz anegdote i opise kulture i mentaliteta. Takođe i ovde skreće pažnju na svoje poznavanje kulture i običaja Srbije.
U opusu Roda Rode, kroz njegove članke, eseje i feljtone, takođe i u Srpskom dnevniku, vidimo njegov jak propagandni izraz, ali takođe uočavamo da je bio i pažljivi posmatrač, pronicljivi kritičar društvenih prilika čak i humorista. Od je dobro pozavao istoriju, običaje i mentalitet naroda o kojima piše.

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.