Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Edukacija

Prometejev oganj

Prema starom grčkom predanju, u davna vremena na Zemlji nije bilo ljudi. Tada se pojavi titan Prometej i od grude zemlje načini prvog čoveka, a Palada Atena udahne mu život i

podari čula. Prvi ljudi su životarili, ali nisu znali da rade: da tešu drvo, klešu kamenje ili da prave opeke kako bi sebi izgradili udobna staništa. Nisu se snalazili ni u vremenu i prostoru, niti su mogli da se brinu o hrani i opstanku. Živeli su bez ikakvog reda i misli o budućnosti. Prometej se sažali na ta jadna stvorenja i nauči ih mnogim znanjima i veštinama. Pokazao im je kako da grade kuće, da koriste životinje u raznim poslovima i ishrani, kako da prave brodove i podižu jedra, kako da iz zemljine utrobe vade gvožđe, zlato , srebro i uputio ih u mnoge druge stvari korisne za život.

U to vreme na Olimpu je vladao Zevs sa svojim božanskim potomstvom. Mladi bogovi tražili su od tek nastalog živoga soja, ljudi, da ih, zbog zaštite koju će im pružati, obožavaju i iskazuju bezgranično poštovanje i punu pokornost. U strahu da bogovi potpuno ne podjarme ljude, Prometej dođe na njihov zajednički sastanak, na kome je trebalo da se dogovore o međusobnim obavezama. Tom prilikom on pokuša da prevari bogove podmećući im umesto mesa kosti prekrivene lojem. Zbog te prevare Zevs se silno rasrdi i odluči da ne podari ljudima vatru.

Ali ni ta Zevsova odluka nije zbunila i pokolebala mudrog i upornog Prometeja, dobrotvora ljudskog roda. Sa dugačkom stabljikom džinovskog suncokreta vinu se on ka nebu i dotače ognjene kočije kojima Sunce jezdi kroz vasionu. Stabljika se upali i Prometej s njom siđe na Zemlju podarivši ljudima najveće dobro – vatru, na kojoj su se mogli grejati, spravljati hranu, topiti rude i kovati oruđa za rad. Gromovnik Zevs, u jarosti što ga je Prometej ponovo nadmudrio, Prometeja je osudio na večite patnje: okovan u lance i privezan za strmu liticu na vrhu Kavkaza, bio je izložen suncu, vetrovima, munjama i gromovima. Ipak, Prometej, uprkos nagovaranjima i molbama, nije hteo da se pokori velikom Zevsu i ostavi mu tako na milost i nemilost nezaštićeni ljudski rod. Izdržao je i najteže muke: iz dana u dan okovanom Prometeju dolazila je ogromna orlušina, kidala mu i proždirala jetru. Noću je jetra zarastala da bi sledećegdana ponovo bila plen grabežljivog orla. Večnih muka Prometeja je, po legendi, spasao junak Herakle. On je strelom usmrtio velikog orla koji je Prometeju proždirao jetru. Zatim je kentaur (pola čovek, pola konj), po imenu Hiron, zamolio oca bogova da on umre umesto Prometeja. Zevs je uslišio tu molbu i Prometej je oslobođen. Ali da bi presuda vrhovnog boga da Prometej večno bude pričvršćen uz stenu ipak ostala na snazi, on je morao stalno da nosi kameni venac o vratu i gvozdeni prsten s komadićem kavkaske stene – kao znak vezanosti za nju. Kažu da od tada ljudi na prstenovima nose drago kamenje. Na osnovu ove legende nastao je izraz Prometejevavatra ili Prometejev oganj, koji označava „neugasivu unutrašnju težnju za postignućem visokih ciljeva“, posebno u nauci i umetnosti. A reč prometejstvo – dobila je značenje: „borba protiv sile i nepravde, predvodnička uloga u naprednim i oslobodilačkim težnjama, uloga lučonoše, svetlonoše, prvoborca za neku spasonosnu ideju“.

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.