Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

„ОДИСЕЈЕВЕ СУЗЕ”

Гренијеова посвета онима који у себи имају нешто од човека

Свако се ода и открије своју праву природу када прича о псима.

О величанственој одисеји славног грчког јунака приповеда се још од Хомеровог времена. Тај мит и даље инспирише уметнике да чувају драгоцену везу са старим светом; стога је они у својим делима непрестано и радо оживљавају. Међу њима је и Греније, који се у свом списалачком подухвату зауставио на једном детаљу при Одисејевом повратку кући, вешто употребивши га у наслову и у уводној причи. Наиме, он се усредсређује на тренутак Одисејевог доласка кући када га једино стари пас Аргос препознаје. Аргос је затим и угинуо, а Одисеј окреће главу бришући сузу. Те сузе човека који је изгубио јединог оданог пријатеља, уједно су и Гренијеове сузе, али и сузе свих власника паса који су нераскидиво везани за своје љубимце. Дакле, можемо рећи да Одисеј представља све нас који се тешко растајемо од кућних љубимаца када и за њих дође време да се отисну у своје последње одисеје.

Ово дело, крајње ненаметљиво, отвара очи читаоцима указујући на многе пропусте људи кроз историју и на њихово лоше опхођење према животињама. Један од најсвирепијих примера који Греније наводи одиграо се на острву Оксијас 1910. године, где је на хиљаде паса било депортовано и остављено на јаком сунцу без хране и воде. Гренијеов коментар на такав нехуман чин истовремено је и оштра критика: Ето шта су људи урадили псима, пре него што су исте методе применили на себи сличнима.

Међутим, тиме се не окончава и не исцрпљује пишчева жеља да се, приповедајући о свом псу, осврне и на друге животне, вечне теме. Он преиспитује пријатељство између животиња и људи, као и између људи самих; разоткрива себичност и помодарство човека (Узимамо ли пса ради своје или његове среће?), и истиче значај васпитања и утицаја средине на развој здраве јединке (Кад има мање од 6 недеља, мали вук кога одгаја човек понаша се као пас. Штене које је прва три месеца држано ван контакта са човеком остаће потпуно дивље и биће немогуће припитомити га.)

Опште узев, о неизмерној љубави човека према псу, чак и самог Хитлера према керуши Блонди, Греније пише једноставно и са разумевањем. Омаж пун топлине као што је овај, можда јесте мали израз захвалности за оно што нам те животиње безрезервно пружају, али за све читаоце, искрене љубитеље паса, ништа мање значајно биће и ауторово вредновање књижевника из различитих епоха на основу њиховог односа према псима, као и многобројне анегдоте које су исприповедане и омеђане овим корицама.

Греније закључује своје дело враћањем на исконски проблем писања и књижевности. У његовом перу преплићу се књижевност и пси као посве равноправне појаве. Та два најбоља човекова пријатеља, који су, чини нам се, у пишчевом поимању света остали нераздвојни до самог краја, изискују многа одрицања, непрекидно снажећи један другог, али и потирући.

            А шта ако је књижевност животиња коју вучемо са собом дању и ноћу, једна домаћа, захтевна животиња која нас никад не оставља на миру, коју морате да волите, храните, изводите напоље? Коју волимо и коју мрзимо. Која вам наноси бол тако што умре пре вас. Живот књиге данас траје тако кратко.

О АУТОРУ:

Петра Репац рођена je у Ријеци 1991. године. Тренутно живи у Панчеву. По занимању je мастер проф. српског језика и књижевности. Говори енглески и италијански језик, а жеља joj је да у скорије време стекне макар основно знање пољског, норвешког и руског језика. Љубитељ je књижевности и неуморни изучавалац лика и дела Меше Селимовића. Бавим се писањем кратких прича, које, за сада, нису имале прилике да буду објављиване.

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.