Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Edukacija

Svi smo trenutno u sličnoj situaciji, ali odluke kako ćemo iskoristiti vreme u uslovima ograničenog kretanja su individualne.
Mi želimo da Vas motivišemo da ovo vreme provedete čineći nešto dobro za sebe. Osim popusta od 20%, omogućili smo i besplatnu isporuku knjiga do Vaših vrata. 
Zaštitite svoje misli od medijske buke, uronite u dobru knjigu, naučite nešto novo, napajajte se korisnim i lepim stvarima i kad sve ovo prođe osećaćete da ste uradili nešto korisno za sebe. 

Istorija epidemija u Srbiji – 1. deo

Epidemija pegavog tifusa u Velikom ratu

O pojavi epidemija tifusa u Srbiji 1914–1915. kod nas postoji bogata literatura. Ova tema je često obrađivana u istoriografiji o Prvom svetskom ratu. Epidemija tifusa u Srbiji trajala je oko pola godine.

U tom relativno kratkom vremenskom razdoblju desili su se brojni događaji koje istorijska literatura još uvek nije hronološki i tematski, saznajno i metodološki obradila u potpunosti.

U epidemiji pegavog tifusa za nepunih šest meseci u Srbiji je umrlo više od 150.000 ljudi, znatno više nego u svim prethodnim bitkama i ofanzivama Austrougarske vojske. Žarište bolesti bilo je Valjevo, u kojem je od kraja decembra 1914. do početka maja 1915. godine umrlo gotovo deset hiljada ljudi. Među žrtvama je bilo 3.500 srpskih vojnika, 4.000 civila i 2.000 austrougarskih zarobljenika, a u jeku epidemije dnevno je umiralo i po stotinak obolelih. Dramatičnost epidemije kulminirala je dnevnim obolevanjem od 1.500 do 2.500 ljudi sa procentom umiranja od 50–70%.

Ipak, zbog činjenice da je veliki broj umrlih nije evidentiran, zbog narušenog zdravstvenog sistema, kao i činjenice da jedan broj bolesnika umirao u svojim kućama sa nejasnom dijagnozom, tačan broj umrlih u ovoj epidemiji verovatno neće biti nikada ustanovljen.

Epidemija kao sredstvo ratne borbe?

Pegavi tifus je zarazna bolest koju prate dugotrajna temperatura, glavobolja, osip i poremećaj svesti. Uzročnik oboljenja je bakterija rikecija, koju prenosi bela vaš nastanjujući se uglavnom u šavovima odeće. Epidemija uglavnom nastaje u pretrpanim naseobinama, u ratnim uslovima, izbegličkim kampovima i svuda gde su higijenski uslovi loši.

Nakon Kolubarske bitke i povratka srpske vojske u Valjevo zatečena je stravična slika. Austrougari su razrušili i opljačkali sve što su mogli, a zauzvrat su ostavili nesahranjene leševe, gomile crkotina po gradskim ulicama i gotovo četiri hiljade svojih bolesnika. Upravo taj podatak ukazuje na to da je epidemija, možda, i namerno izazvana.

Naime, od 16.000 ranjenih i bolesnih austrougarskih vojnika koji su se zatekli u Valjevu uoči ulaska srpskih trupa, po naredbi carskih vlasti, evakuisano je 12.000 ranjenika, invalida i tek operisanih pacijenata. Međutim, ostavljena je većina bolesnih, zaraženih trbušnim tifusom, šarlahom, dizenterijom, povratnom groznicom ili nekom drugom bolešću. Već tada su uočeni i prvi slučajevi pegavca, koji je najpre počeo da se širi među austrougarskim vojnicima.

 

Lekari stranci u Velikom ratu

U Valjevu je tih dana boravilo mnogo lekara, humanitarnih radnika i dobrovoljnih bolničarki. Mnogi od njih ostali su svetao primer čovekoljublja i lične žrtve. Samo neki od njih su Arijus van Tihoven, Arčibald Rajs, Semjuel Kuk, Vilijam Hanter…

Arijus van Tinhoven (1886–1965) bio je holandski lekar, ratni hirurg u Srbiji tokom balkanskih ratova, kasnije i šef hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu tokom Prvog svetskog rata. Kao član istražne komisije učestvovao je u istrazi ratnih zločina austrougarske vojske u Srbiji. Prema njegovom mišljenju trbušni i pegavi tifus koji su 1915. vladali Srbijom i odneli hiljade života, svesno su primenjivani kao sredstvo ratne borbe od strane Austrijanaca.

Još jedan lekar koji je trajno zadužio srpsku kulturu i nauku je i dr Vilijam Hanter. On je studiju o epidemiji pegavog tifusa i povratne groznice u Srbiji je prvi objavio 1919. u britanskom stručnom medicinskom časopisu, a potom i kao monografsku publikaciju u Londonu 1920. godine.

Osim stranaca, u Valjevo su dolazili i drugi humanitarni radnici, bolničarke i lekari kako bi pružili nesbičnu pomoć. Jedna od njih je i akademska slikarka Nadežda Petrović, dobrovoljna bolničarka iz dva balkanska i jednog svetskog rata. Nažalost, i ona se zarazila opakom bolešću, i nakon sedam dana bolovanja, izdahnula je 3. aprila 1915. godine.

Svoju poslednju sliku, koja nosi naziv Valjevska bolnica, Nadežda je naslikala u pauzi između dva dežurstva.

 

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.