Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Edukacija

Svi smo trenutno u sličnoj situaciji, ali odluke kako ćemo iskoristiti vreme u uslovima ograničenog kretanja su individualne.
Mi želimo da Vas motivišemo da ovo vreme provedete čineći nešto dobro za sebe. Osim popusta od 20%, omogućili smo i besplatnu isporuku knjiga do Vaših vrata. 
Zaštitite svoje misli od medijske buke, uronite u dobru knjigu, naučite nešto novo, napajajte se korisnim i lepim stvarima i kad sve ovo prođe osećaćete da ste uradili nešto korisno za sebe. 

Istorija epidemija u Srbiji 2. deo

Epidemija velikih boginja u Jugoslaviji 1972.

Na teritoriji današnje Srbije zabeležene su dve epidemije većih razmera. U prošloj objavi na blogu pisali smo o epidemiji pegavog tifusa u vreme Prvog svetskog rata, a ovog puta donosimo vam priču o poslednjoj epidemiji velikih boginja u Evropi.

Putovanje Ibrahima Hotija u Meku

Evo kako je virus variole, te tropske bolesti, došao do tadašanje Jugoslavije.

Ibrahim Hoti iz Đakovice, dugo se pripremao na hodočašće u Saudijsku Arabiju. Pre puta za Meku i Medinu, Hoti se podvrgao vakcinaciji protiv velikih boginja. To je bila standardna procedura za dobijanje sertifikata sa kojim je mogao da krene na put.

Pored vakcinacije lica koja nameravaju da kao hodočasnici posete Meku i Medinu, Svetska zdravstvena organizacija je u cilju smanjenja rizika od širenja velikih boginja na područja van Bliskog Istoka, preporučila da se na hadžiluk u Saudijsku Arabiju putuje avionom.

Međutim, do turističkih agencija koje organizuju putovanja hodočasnika u Meku i Medinu, ova preporuka nije došla. Za preporuku ne zna ni makedonsko Autotransportno preduzeće „Transkop” iz Bitolja, te organizuje autobuski transport budućih hadžija na sveta mesta u Saudijskoj Arabiji i u povratku u Iraku. Povoljan putni aranžman prihvata i Ibrahim Hoti, pa u grupi od 25 hodočasnika kreće na hadžiluk, polovinom januara 1972. godine.

Variola – strogo zabranjen ulaz

Bolest tako počinje da se širi nakon povratka Ibrahima Hotija sa puta, a proširila se preko Novog Pazara na Čačak i Beograd.
Prvi bolesnik od variole je kao težak slučaj nepoznate bolesti pokazan studentima medicine, kojih je bilo preko 200, a tog 9. marta na Dermatovenerološkoj klinici je na praksi bio veliki broj učenika srednjih medicinskih škola iz Beograda i Zemuna. Takođe, kroz bolničku ambulantu prošao je veliki broj pacijenata.

14. marta 1972. go­di­ne u Pri­zre­nu se po­sta­vi­la sum­nja, a na­red­nog da­na je u la­bo­ra­to­ri­ji In­sti­tu­ta „Tor­lak” izo­lo­van opa­san virus ve­li­kih bo­gi­nja.

Ipak, sve to nisu bili dovoljni razlozi da tadašnje savezne vlasti odmah obaveste javnost o mogućem širenju epidemije van pokrajine. Prema kasnijim svedočenjima, bilo je to zbog uticaja na predstojeću turističku sezonu u Hrvatskoj. To je učinjeno tek 25. marta, pa se u toku dana i noći epidemiološkoj službi javilo 478, a do kraja druge nedelje 2.311 lica, od kojih je 278 stavljeno u karantin (na četiri lokacije na periferiji i u okolini Beograda).

Do 1972. godine bolest se smatrala iskorenjenom u Evropi. U tom trenutku stanovništvo Jugoslavije redovno se vakcinisalo već 50 godina, a poslednji slučaj bio je prijavljen 1930. godine. To je u početku bio glavni uzrok spore reakcije lekara, koji nisu odmah prepoznali bolest.

Samo energične mere epidemiološke službe i veliki napori zdravstvenih radnika, sprečili su epidemiju širih razmera. Ukupan broj karantiniranih lica u beogradskim bolničkim ustanovama bio je 712, od čega 485 bolesnika, 208 zaposlenih i 19 ostalih lica. Poslednji izlečeni bolesnik napustio je karantin 19. maja 1972. godine.

Variola danas

Poslednji slučaj variole zabeležen je u Somaliji 1977. godine. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je eradikaciju variole dve godine kasnije. Posle toga, broj institucija u svetu koje su u svojim laboratorijama održavale virus te opake bolesti postepeno se smanjivao. Danas se sveo samo na dve: Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti, SAD  i Istraživački institut virusologije i biotehnologije „Vektor”, Koljcovo, Novosibirska oblast, Ruska Federacija.

 

 

 

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.