Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

Господо, зашто мрзите моју земљу? 2. део

II ДЕО

 

среда 14. април 1999. Чачак

Гледам у прозор и држим папир непомично. Ћутим. Речи застале негде па никако да дођу под оловку.

Над ковчегом младог Милоша, док сам се поклањала сенима, запитала сам се колико мајки данас плаче над сандуцима. Бележи ли неко ту тугу и бол? Колико још оваквих лепих заспалих синова отплаћује Србију?

                                                           ***

Данас нам је у посету допутовао Лукашенко председник Белорусије. На првом програму РТС-а  пратим дневник са много више пажње него што сам то чинила протеклих дана. Закључак који се мени наметнуо је да нам бомбардовање тек предстоји. Још рањених, убијених, смрвљених, разваљених душа. Да ’л ико зна колико је то број? Да л’ ико зна зашто смо статистика, бројка, жртва? Зашто је свету толико важно да нас потре? Да нам уништи постојање?

 

четвртак 15. април 1999. Чачак

У поноћ је на Овчару погођен предајник са једним пројектилом. Учинило ми се да сам негде  у даљини чула још један. Биће да је то страх ослушкиво па чуо уместо мене.

Са терасе онако у мраку предајник изгледа као запаљена буктиња. Сабласна тишина и велики пламен у њој.

У пола три су нас опет гађали. И… нема више спавања. Цела улица је на ногама. Ври од људи.

 

понедељак 19. април 1999. Чачак

Небо је горело над Богутовцем, мост код Бачке Паланке је рушен, Барич код Београда, Куршумлија, Приштина, Крагујевац у по бела дана,  Нови Пазар.

Косово на многим местима, западна алијанса лансира лажи, Бил Клинтон поручује да ће рат бити дуг и прљав, можда чак и копнене трупе.

Часовник показује 22:30 ч. Мирно бележим слова док одјекују детонације негде у даљини. Већ смо се навикли шта је близу а шта далеко.

 

среда 21. април 1999. Чачак

Кад је умирао један и почињао други дан небо над Чачком запарала је страшна бука авиона… а онда ракетирање наше противаздушне одбране.

Један пројектил пао је негде на подручју Горњег Милановца. Ужичани су се такође успешо одбранили. Један пројектил пао је на подручје села Мрсаћа између Чачка и Краљева.

Несрећу да поново буду на нишану имали су  Новопазарска Бања и мост у Новом Саду – рушен је упркос грађана који су га штитили својим телима; пословни центар „Ушће” –  бивши ЦК у Београду: репетитори Кошаве, Пинка, БК и преко стотину приватних предузећа. У тренутку експлозије претпоставља се да је било људи унутра.

 

четвртак 22. април 1999. Чачак

Тридесет дана нас убијају. Тридесет дана њих деветнаест најмоћнијих против једне мале мирољубиве земље у којој живи једанаест милиона људи.

И још нам прете да неће стати него ће наставити са бомбардовањем.

Француски председник Жак Ширак се отворено залаже да нам и даље бомбе падају на главе.

Председникову кућу и Ужичкој број 15 су срушили. Околина Приштине гранатирана је са педесет пројектила. Напад је трајао пуних шест часова. Ваљево су ноћас разорили, и Батајницу, и Жежељев мост у Новом Саду.

 

петак 23. априла 1999. Чачак

ТВ Политика већ данима на свом каналу емитује проглас од кога ми увек пођу сузе. Записујем га по сећању да бих га отргла од заборава и као сведочанство будућим генерацијама.

„У рано пролеће последње године другог миленијума СРПСКИ народ напала је најмоћнија брутално механичка сила у познатом делу универзума. Пред налетом агресорских борбених машина мали мирољубиви али ратнички народ насељен око 44 паралеле северне земљине хемисфере осетио је да у сваком човеку, жени и детету куца исто срце. Погледавши дубоко у своје срце видели смо највећу духовну снагу у познатом делу универзума.

Током разарања болница, мостова и школа брутално механичкој сили нанесени су збуњујуће тешки војни и морални ударци.

Наш народ наставља да се бори не само за свој биолошки оптанак већ за опстанак целог човечанства чијем је поробљавању увод требао да буде БИСКРИТ НАТО.

У овој одлучујућој бици победићемо заједно.”

 

субота 24. април 1999. Чачак

Телефон звони, звони, звони. Чујем супруга како разговара.

Пола четири је ујутру.

– Бомбардују касарну у центру Новог Пазара. Почело је у 1:50 ч.

Све ми је рекао.

Све што имам и што моју крв претаче живи ту поред касарне.

Све.

Отац и мајка.

Брат и снаја.

И њихова деца.

И родбина.

И успомене.

Страх је чудно стање свести. Мења људе до непрепознатљивости. Телефон у кући мојих родитељ звони можда по стоти пут. Тек тада мозак поче да ради на другој фреквенцији.

Окренух број првог комшије. Не зна с ким разговарм а и није важно. Памтим речи: „Било је стравично. Летели су штокови, малтер, цреп. Стакло се цепало као да је папир. Највише је страдало насеље Шестово. Бачено је око двадесет пројектила. Хвала што сте звали. Шта је са вашима стварно не знамо.”

 

уторак 27. април 1999. Чачак

Једним климањем главе ноћас је опет рушен центар „Чигота” на Златибору, центар „Ушће” у Београду, мост код Бачке Паланке, Сурдулица, Врање, Куршумлија, Приштина по ко зна који пут. Напад на Лађевце трајао је око пола сата. Детонације су биле толико јаке да се у једном тренутку чинило да ће сви прозори на кући пући.

 

субота 1. мај 1999. Чачак

Немогуће је речима описати све шта нам раде. Али мора се бележити. Иза поноћи кренула су бомбардовања и трајала до јутарњих часова да би у подне била обновљена. Часовник показује 21: 50 ч а она још увек трају. Пријепоље, Прибој, Подујево, Призрен, Бајина Башта, Суботица, Црвено село, Крагујевац, Липовачке шуме, Лађевци (Краљево), Нова Варош, Панчево, да би данас кренула серија напада на Витановац, у два наврата Богутовац, Ушће, Нови Пазар, Приштина. На мосту је погођен аутобус нишког аутопревоза и преполовљен да би неколико минута иза првога уследио и други и тако онемогућио спасилачкој екипи да укаже помоћ повређеним, Трестеник и још много, много, места.

Морам напоље јер имам осећај да ћу се угушити. Хватам кваку улазних врата кад ме заустави продоран глас мог сурпуга_

– Куд си пошла блесава главо?! Бомбардују касарну!

Враћам се назад. Трајало је десет минута. Дугих десет минута. Слуге оног што нас мрзи изручиле су смртоносни товар на ТРЗ, фабрику „Цер” и Вијадукт.

Напад је извршен у 23 ч.

 

субота 8. мај 1999. Чачак

Ноћас је је нападнута амбасада НР Кине са три пројектила. Најмање је двоје погинуло и око тридесет особа повређено док се за двоје несталих чланова трага. Погодак је био директан. Кажу злочин без преседана.

Истовремено је нападнут и хотел „Југославија”, Нова Пазова, Батајница, Лештане и још нека села. Ово је до сада најжећши напад на престоницу с обзиром на то да је напад почео око 21:30 ч  на електрична постројења. Мета напада био је и Богутовац, Сомбор, Нови Сад.

Ванредна седница Савета безбедности сазвана је на захтев Кине и трајала је четири ипо часа. Саопштење за јавност је да нема осуде…

 

недеља 9. мај 1999. Чачак

Управо је дат знак за ваздушну опасност а где ће бити изручен смртоносни товар сазнаћемо за неколико часова. Прошле ноћи разорили су пошту у Ужицу, Крагујевац, Ваљево, Шабац, углавном строги центар града да би јутрос свој крвави пир наставили на подручју Голеша и Липња.

 

понедељак 10. мај 1999. Чачак

Данас у 15:10 h нападнута је Механизација, погон Хидроградње, ТРЗ „Цер” са неколико пројектила. Један пројектил је пао у село Заблаће. Биланс данашњег лудила у Чачку су четворо мртвих и тринаесторо лакше или теже повређених.

 

пише: Драгана Ђурковић Тошић, Чачак

 

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.