Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Edukacija

Eve na crno-belom platnu – recenzija knjige „Crna Eva“ Miloša Švonje

O bolesti kao metafori u književnosti podrobno je pisala Suzan Zontag, ističući kako je svaki duh vremena obeležila određena bolest, pa je tako, u najgrubljim crtama, kuga karakteristična za srednji vek, tuberkuloza za 19. vek i romantizam, ludilo je obeležilo prvu, a kancer drugu polovinu 20. veka. Miloš Švonja je pesnik koji svojom poezijom estetski nenametljivo stavlja u prvi plan jedan psihijatrijski poremećaj podvajanja ličnosti, koji je imenovan Belom i Crnom Evom. Treća ličnost, Džejn, javlja se kao rezultat terapije lečenja. Ova bolest, reklo bi se, postojala je u različitim epohama, ali je ovako definišu i opisuju tek 1957. godine. Čitajući dve pesničke knjige o dvema Evama čitalac ne stiče utisak da se radi o bolesti, već o stvarnim susretima lirskog subjekta sa konkretnim ženama, prostitutkom i konobaricom, sa kojima ostvaruje ljubavne doživljaje.

Obe knjige imaju simetričnu strukturu, ali se simetrija uspostavlja i u njihovom međusobnom ogledanju. Dok su u Crnoj Evi toposi dešavanja bioskop, pozorište, putnički kafe, u Beloj Evi imamo posla sa bodlerovskim lutanjima ulicama, hostelom i kafanskim štimungom. U Crnoj Evi sudbinu proriče Ciganka, osvetljenje daju ulične svetiljke, lirski subjekt čita savremenu poeziju Indije i Poljske, a Eva čita džepnu književnost, on se tušira i piše knjigu Njagrodha. U Beloj Evi, pak, sudbina je unekoliko uslovljena prisustvom Boga, svetlošću sveće, čitanjem Puškina i Bukovskog, pisanjem pesme „Jutro“, odlaskom u kupatilo.

Budući da obe knjige prate ilustracije, štampani stihovi u vidu rukopisa i svedeni odabir crne i bele boje, stvara se efekat da se čitalac potencijalno nalazi pred filmskim platnom i projekcijom nekakvog crno-belog ostvarenja. I baš u trenutku kada to pomisli, javlja se moguća asocijacija, koja vodi ka domaćem filmu Dvoje (1961) Aleksandra Petrovića. Ne samo da se radi o crno-belom filmu, već je Petrović vešto i estetski uspelo dao tok ljubavne priče između Mirka i Jovane, prelomljen obrtom, koji deli dve simetrične naracije. Dok kod Miloša Švonje pratimo tok kroz ilustraciju sveće koja dogoreva i piksle sa dve i jednom cigaretom, u filmu Dvoje nakon što se ljubav ugasi ostaju samo dve prazne čaše, a od trenutka kada ljubav počne da jenjava stvari se odigravaju kao u fotografskom negativu. Takođe, u Crnoj Evi se lirski subjekt ljubi sa konobaricom uz zvuk kiše i zvuk aplauza, dok je početak ljubavne storije Mirka i Jovane obeležio susret u bioskopu, kiša i poljubac na raskrsnici ulice.

Dve prazne čaše u filmu Dvoje ispunjene su smislom ljubavi u Crnoj Evi, što je oličeno u dvema zvezdama u „čaši“ uličnog kandelabera, pred sam kraj knjige, uz eliptičan stih „Ćutimo“. Na početku knjige staklo svetiljke bilo je prazno, ali je noćna atmosfera donela svetlo, ljubav i boje. Crna Eva stoga nema negativna ili demonska svojstva, već kosmističku i oniričku lepotu. Uspostavlja sugestivnu komplementarnost sa Belom Evom, gde poljubac na kraju knjige doprinosi dogorevanju sveće. Ovde u susretu zvezda koje zrakasto isijavaju imamo motiv mnogo trajnije svetlosti od one koju emanira kratkotrajna sveća. Štaviše, ako se ima u vidu romantičarski motiv zvezde, koji računa sa tim da zvezde čak i kada se ugase, još dugo za njima ostane blistavi trag, onda možda možemo da u Evinim sklopljenim očima sa blagim osmehom Đokonde na koricama knjige, dokonamo trajnost i postojanost ljubavi koju ona podrazumeva. Jer čak i kada bi nestala, njena svetlost bi i dalje sijala u paru.

Ona je kao poruka u boci glasa lirskog subjekta, kao fotografija njegovih mladih roditelja, pretvorenih u srcaste usne koje prijanjaju u poljubac; i kao dvokrili aviončić od papira kojim su se uputili ka medenom suncu, okruženom trima pčelama. Krila nisu pričvršćena voskom poput Ikarovih, već su, samim tim što su od papira, laka i nežna, krila koje uznosi ispisana poezija. To potvrđuju i stihovi „Sunce se ponovo rađa, jedem / med… // Pijući kafu čitam / poklonjenu knjigu. // ZaokruŽENA / reč…“. Stihovi mogu da se odnose i na samog čitaoca, ne ispisuju se samo u ime lirskog subjekta. Reč koja je zaokružena na desnoj stranici je reč „Da“, oko koje su dve zvezde ispisale prsten. Crtež postavljen levo u odnosu na stihove ima značajno uporište u knjizi, budući da se javlja na dva mesta (stranama 17 i 60). Predstavlja cvet maslačka, koji je izrastao iz kapi vode u koju je uronjeno stablo drveta, čije grane i korenje predstavljaju arterije, vene i kapilare srca. Na crtežu pri kraju knjige, za razliku od prvog, poletele su tri paperjaste semenke sa glave maslačka, kao da su se i one, poput papirnog aviončića ili brodića (iz Bele Eve) vinule ka Suncu.

Vizuelni sloj poezije Miloša Švonje podjednako je artificijalan kao i same reči. Opredeljujući se da tekst deluje kao da je rukom ispisan, pesnik insistira na individualnosti onoga što stvara, dubokoj intimnosti koju deli sa čitaocima. Lajtmotivski prisutne zvezde stvaraju atmosferu galaktičnosti subjektove duše, koja je ogledalo svemira, kao kod baroknih i metafizičkih pesnika. Njegove „luče mikrokozma“ kreću se, prave piruete, ornamentalne linije svetlosti, tačke prelatanja i oaze oblaka, ispisujući putanje snova Crne Eve.

Bojadisano voće (polovina jabuke, narandža, kruška i višnja) možda ima funkciju da predstavi subjektovo zrenje duhovnih očiju, budući da je za Venclovića voćka metafora za otvaranje duhovnog vida i prozreća u sopstvenu dušu. Takođe, odabrano voće loptastog je oblika, baš poput nebeskih tela. U srpskoj narodnoj tradiciji ovo voće dovodi se u vezu sa nebeskim telima, osobito u onim pesmama „u kojima je glavni motiv igranja devojke ili mladića jabukom“ ili narandžom, kako piše Jasmina Jokić u studiji „Mitska izvorišta motiva o igranju/ titranju jabukom u usmenoj lirici“. Zlatna jabuka je simbolička predstava sunca, devojka koja baca crvene jabuke smatra se munjom, a ona koja baca žute – gromom. Cilj je bio postizanje plodnosti i bračno sjedinjenje, što je kod Švonje prisutno u eksplicitnom pitanju „Hoćeš li da se udaš za mene?“, padanju kiše i konačnoj predstavi dveju zagrljenih zvezda. Polovina jabuke jeste ona polovina subjekta koji stremi ka drugoj polovini, tj. crnoj Evi. Cela narandža sa stihom „Rukom uvrćem pramen crne kose“ može se protumačiti erotskom simbolikom narandže, a stih slikom zavođenja. Kruška je povezana sa Indijom, a višnja sa poljskom poezijom, pa tako imaju i određena autopoetička svojstva.

Lirski impuls Miloša Švonje jeste jednim delom filmski, ali je i prozni. Njegova poezija naizgled funkcioniše kao sabiranje proznih iskaza, međutim, na svakoj stranici, tj. u svakoj neimenovanoj pesmi možemo osetiti jedan kadar, scenu, sliku. Upravo taj postupak čini da se njegovo stvaralaštvo može imenovati poezijom. Eliptičnošću iskaza, biranim rečima i efektnim motivima cigarete, jabuke, muve, tuša, pomorandže i knjiga, pesnik skicira svet svojih junaka. Oslanjajući se na danteovsku tradiciju, a gradeći knjigama svet crne i bele Eve, u kojima je on možda crni i beli Adam, stvara mogućnost da prostor knjige bude ono rajsko mesto u kome se oni mogu sresti i zauvek ostati.

Rečima Alena Badjua govoreći, ljubav je scena za dvoje, tako da su i Švonjine knjige svojevrsne scene za dvoje, bilo da su putnički kafe, kafana, Pozorišni trg ili Adamov most. Konačno, Bela Eva i Crna Eva tvore interesantan diptih, koji integriše glas lirskog subjekta. Njih dve su karike koje, kao u viđenju Gavrila Venclovića po kojem je Eva velika spona ili negva, taj glas čine celovitim i punijim. Iliti, koje poput crnih i belih ptica koje tvore Adama u Hazarskom rečniku, materijalizuju i čine mogućim da se lirski glas imenuje Adamom ili da se progovori o Džejn.

Jelena Marićević Balać

 

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.