Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Edukacija

Svi smo trenutno u sličnoj situaciji, ali odluke kako ćemo iskoristiti vreme u uslovima ograničenog kretanja su individualne.
Mi želimo da Vas motivišemo da ovo vreme provedete čineći nešto dobro za sebe. Osim popusta od 20%, omogućili smo i besplatnu isporuku knjiga do Vaših vrata. 
Zaštitite svoje misli od medijske buke, uronite u dobru knjigu, naučite nešto novo, napajajte se korisnim i lepim stvarima i kad sve ovo prođe osećaćete da ste uradili nešto korisno za sebe. 

Drugi povratak u srpsku književnu stvarnost

Ratni dnevnici Stanislava Krakova: Drugi povratak u srpsku književnu stvarnost

 

 

Premda je bio jedan od najkvalitetnijih, najautentičnijih i najbitnijih srpskih pisaca međuratnog perioda – u rangu sa Rastkom Petrovićem, Milošem Crnjanskim, Ivom Andrićem, Dragišom Vasićem i nekolicinom drugih – karijera Stanislava Krakova bila je daleko od idilične. Nakon što je proveo mladost kao oficir, boreći se u svim ratovima koje je njegova domovina vodila od 1912. do 1918. godine, on je početkom 1920-ih godina doneo savremenoj prozi dva romana. Prvi od njih, Kroz buru, bio je tek delimično uspešan, a njegov potencijal nije bio kraja realizovan, dok je drugi, Krila, ostao upamćen kao jedan od najboljih romana tog perioda, ali i cele srpske književnosti XX veka. Međutim, nakon ova dva dela, dvadesetak pripovedaka objavljenih u periodici, kao i veći broj putopisnih tekstova, Krakov se povlači iz književnosti.

Kasnije, nakon Drugog svetskog rata, on dospeva na listu ideološki nepodobnih pisaca i njegovo delo postaje potpuno ignorisano i izopšteno. Taj tretman traje skoro do kraja veka, odnosno do početka 1990-ih kada Gojko Tešić priređuje njegova dela i ponovo štampa pomenuta dva romana, ali i rekonstruiše zbirku pripovedaka Crveni pjero i druge novele. Kasnije se pojavljuju i drugi njegovi prozni i putopisni naslovi, kao i memoarsko štivo Život čoveka na Balkanu, ali projekat koji bi podrazumevao publikovanje sabranih dela ovog autora nikada nije realizovan. Pre nekoliko godina se Krakovu posvetio Mirko Demić, priredivši prvo zbornik naučnih i esejističkih radova Stanislav Krakov: avangarda, margina, nasleđe (2015), a potom i dva toma putopisa i ratne dnevnike ovog stvaraoca. Ovim se stiže do nove etape u recepciji Krakova, i nastupa njegov svojevrsni ponovni povratak u srpsku književnu stvarnost.

[…]

Krakovljevi ratni dnevnici pokrivaju period njegovog učešća u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu od 1912. do 1916. godine, mada je, nažalost, rukopis dnevnika iz jedne od tih presudnih godina srpske istorije, 1914, izgubljen. Ipak, ovi dnevnici do sada nisu bili dostupni širem krugu čitalaca – sem nekoliko publikovanih odeljaka u periodici  – već su se čuvali u fondovima Narodne biblioteke Srbije, i stoga je vrednost ovog izdanja za poštovaoce i istraživače Krakova ogromna. Najbitniji aspekt ovih dnevnika je autentično sećanje na ratne dane jednog profesionalnog vojnog lica koji se još uvek nije posvetio pisanju kao profesiji, iako je afinitet prema književnom oblikovanju sopstvenih iskustava više no evidentan.

Krakov – i vojnik i pisac

U mnogobrojnim epizodama ovih dnevničkih beleški prepoznaju se intertekstualne veze sa proznim delima Krakova, kao i sa memoarima Život čoveka na Balkanu, toliko da je jasno da su određeni delovi dnevnika predstavljali predložak za pojedine segmente tih naslova. Iz tog razloga je pri ozbiljnoj analizi Krakovljevog stvaralaštva neophodno konsultovati ove dnevnike i pristupiti komparativnoj analizi njegovog dnevničkog i proznog pisanja. Sa jedne strane se posvećujući sebi kao jedinki koja se nalazi u vrtlogu istorije i ne može da promeni okolnosti koje su je snašle, a sa druge posmatrajući zajednicu ljudi u kojoj provodi vreme – bilo da se radi o vojsci, civilima ili slučajno skupljenoj grupi neznanaca – Krakov pokušava da posmatra sopstvenu stvarnost i ratove iz dva ugla, odnosno iz mikro i makro pozicije. Nešto slično se, naravno, javlja kao poetički princip u njegovim delima, ali je suština njegovih dnevničkih zapisa jedna ogoljena i potentna slika ratne svakodnevnice koja je, premda ni na koji način ulepšana, i dalje privlačna, intrigantna i zavodljiva.

On progovara o najcrnjim danima svog života, najgorim zverstvima kojima svedoči, najvećim transformacijama ljudi koje posmatra, i tako raste u objektivnog hroničara svog sopstvenog istorijskog trenutka. Ovi dnevnici dokumentuju različite pozicije koje je srpski narod imao između 1912. i 1916. godine, od odbrane domovine do povlačenje preko Albanije, zbog čega i jesu publikovani u ediciji „Srbija 1914–1918“ Prometeja i RTS-a, koju na ovaj način obogaćuju.

Iako je veći deo svog života proveo kao marginalizovan pisac, Stanislav Krakov je i dalje jedan od najbitnijih međuratnih srpskih pisaca – vredi se setiti i stava Rastka Petrovića o njemu: „Stanislav Krakov je video rat. Više nego ijedan drugi naš ili strani pisac. To je bio jedan mladi čovek koji je skoro odrastao u ratu. […] On u to doba ne samo da je video čoveka kako umire kraj njega već je i sam imao da vodi ljude tamo gde je svakoga časa smrt.”– zbog čega su ova tri izdanja vredna i preko potrebna. Mada je njegova recepcija danas, čini se, bolja no ikad – pored ponovljenih izdanja njegovih romana i memoara, Krakov je često predmet akademskih istraživanja, eseja, ogleda i naučnih radova – ona neće biti potpuna dok se ne pojave sabrana dela ovog autora. No, dok se to ne desi, dva toma njegovih putopisa i njegovi dnevnici iz ratova predstavljaju poslasticu koji su čitaoci Krakova dugo čekali.

 

Autor teksta: Dragan Babić
Tekst preuzet iz časopisa Književni magazin broj 219–222 / septembar–decembar 2019. godine

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.