Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Edukacija

ČITAJ I PIŠI

Only English

Knjigu sam čitala na moru u Grčkoj. Ne baš usredređena, najpre. Onda je telefon zazvonio: „Dudo, imam za tebe lepu vest. Prometej je objavio konkurs za prikaz knjige objavljene u njihovom izdanju u prethodnoj godini. Šta čekaš? Piši! Čitaj i piši, Dudo. Ti si naša! I odmaraj se na moru… uživaj!” Reče mi moja drugarica Olja, kojoj nisam u stanju ništa da odbijem. A i zašto bih?

Lepa Olja. Pa još glumica. Plavuša, a pametna. Dva divna sina, kô dve jabuke rodila je u samo dve godine. Zaredom. U Pozorištu mladih zvali smo je Majčica. Barem ja. Marko je odmah bio Ćako. Bio je i ostao pouzdan, brižan i požrtvovan otac Miljanu i Ivanu, đed svojim unučicama Jeleni i Mii. Njima posvećuje ovu knjigu. U Baru ili Ulcinju na plaži svi kupači su ustali na himnu „Hej Sloveni, hej Sloveni”. Srca im puna; srećni ali goli. Engleski je obavezan. Kolonijalna sila. Jezička. Jezik kao teror, kao okupator ne kao sredstvo komunikacije. Ovde na plaži najbolje ga govore crnci. Njihov je dom daleko, njihova kultura nespojiva sa savremnom Engleskom, Grčkom, Srpskom ili bilo čijom belom.

Njihova hrana, mirisi… njihov je ukus ovde nezadovoljen i bljutav, a mi smo im mlohavi, mlitavi i beli. Njima je svejedno ili nije. No trpe.

Ideja o bratstvu o jednakosti među ljudima, o pravu i pravdi za sve… A šta ću ručati danas? Šta će moja deca sutra? Imam li uopšte prava na decu? I koliko?

…Šumica. Krči, gradi, radi i – prodaj, izdaj ili uništi. Daj u ruke jednome! On će već znati kako da učini da ti presedne, zagorča i upropasti život.

PRE: Ej, sve je to sad naše drugovi! KASNIJE: Ne, sve to sad moje. Samo moje gospodo. Bosanci se podelili na „naše” i „moje”. Ne zna se šta jače bi od ovoga. A šta je sa trećima? Onima što nisu ušli u voz nisu ni industrijskih šezdesetih, ni ratnih devedesetih otišli sa „svojih vekovnih ognjišta”. Ima li ih uopšte? I ko im u goste dođe? DANAS: Sećanja znaju biti pouzdana, ali i varljiva. Privode nas istinama ali i zabludama. Navode na pravi put ili stranputicu. Pojedinačna naročito! Izgleda da su jedino kolektivna sećanja pouzdana – nepogrešivo upisana u opštenarodno pamćenje. Da li je tako? Jesu li pojedinačna sećanja i zapisi samo delići celine ili specifičan, jedinstven pogled na vreme, doba, epohu… I jedno i drugo, mislim. Ova knjiga doprinos je opštem ali i dirljivom, iskrena lična ispovest što joj daje poseban kvalitet.

Teška knjiga, a laka. Kako to? Teška je tačno 970 grama. Nije lako držati je u rukama. Istovremeno je laka i pitka kao dobro vino. Na momente gipka i neuhvatljiva kao afrički tigar. Opasna ali i dečački naivna – prosta kao duša dobrog čoveka. Jednostavna a govori o komplikovanim stvarima, ljudima i ljudskim odnosima. Oslobađajuća. Relaksirajuća. Na momente obavezujuća. Prema njoj morate imati odnos, stav. Ne možete ostati inertni i nezaineteresovani. To ova knjiga ne dozvoljava. Ne pušta vas. Hvata vas sa raznih strana: političkih, porodičnih, globalnih…

Istorija jedne porodice kroz prizmu njenog pater familiasa. Moš’ misliti. Nije tako! Ne možeš ni zamisliti koliko spoljne, socijalne i prevrtljive društvene okolnosti mogu omeđiti živog malog čoveka. U ovom slučaju našeg druga Marka Vojnovića i njegovih. A ko su njegovi? Majka Marija, otac Mile, braća i sestre… najdraža Olja mu. Tu se spisak ne završava. Tu tek počinje. Pridodaju se drugovi i drugarice, saborci na trnovitom putu izgradnje novog društva i gradnje samoga sebe-potonjeg: čoveka ozbiljne karijere, rukovodioca, borca za bolje, lepše, pravednije… I eto i istomišljenika u dalekoj Africi. Krčimo šume, zauzdajmo reke, dižimo brane i mostove. Pionirski rad. Pretežak. Rezultati kolosalni. Ne može ih pomutiti ni pokoja boca viskija prošvercovana radničkom težačkom rukom. Radnička je tuga pregolema. Uz poneku bocu, lakše se preboba…

Koreni. Čuvari tradicije. Zaludice ili istrajni pokušaji da se utuvi, zauvek zapamti i ukoreni tako duboko da kad „vuk dune i vatru sune” srušiti kuću ne može. Ili možda može? Ali samo kuću. Duh opstaje i bez nje i kao feniks niče na novoj lokaciji. Ili sličnijoj. Ili istoj. Ili očuvani duh na novoj lokaciji napravi sebi kuću, baš kao onu srušenu, baš kao što se imena čeljadi prenose sa đeda i nane na unuke. Kakva zbrka u glavi stranaca! A toliko je tih i takvih, nestalih u ratovima. Kako su opet nikli? Bistra uma, snažnog tela – prelepi! Odakle? Iz nigdine, vukojebine… Iz stoletne muke neprebolne. I opet… Only English… Iznova i izgleda doveka.

Sizifovski posao jeste voditi KUD „Svetozar Marković” kao i svako drugo, slično. Utoliko je teže, ukoliko je uspešnije. I opet uspešni Marko na čelu. Oljica pomaže. Nagrada za sav uloženi životni trud, nekad bude, nekad izostane. To i nije krajnji cilj. Glavna nagrada je život sâm. Mogućnost da u zdravlju kreiraš po svojoj volji ili po nalogu tvorca, zvao li se on Bog ili vrhovni drug. Jedno je sigurno: nije svejedno. O tome i mnogo čemu drugom svedoči ova knjiga. Preporučujem: zaronite i nju tragom sećanja mog prijatelja Marka i garantujem vam da ste na dobrom putu i u dobrom društvu.

Ova nesebična knjiga nije samo životopis i sećanje jednoga. Ona je podsećanje na pregaoce i vizionare, koji su usput dobijali i gubili bitke, ali nikada obraz. Zato je đed Marko s punim pravom posvećuje svojim unukama. Za opomenu i nauk, za budućnost: Only English!

O AUTORU:

Dušanka Anojčić rođena je 13. avgusta 1953. godine u Sremskoj Mitrovici. Po vokaciji je glumica. Završila je akademiju umetnosti u Novom Sadu – dramski odsek (kao prva generacija koja je upisala ovaj odsek). U oblasti kulture Novog Sada i Sremske Mitrovice provela je 35 godina života.

 

 

 

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.