Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Edukacija

Svi smo trenutno u sličnoj situaciji, ali odluke kako ćemo iskoristiti vreme u uslovima ograničenog kretanja su individualne.
Mi želimo da Vas motivišemo da ovo vreme provedete čineći nešto dobro za sebe. Osim popusta od 20%, omogućili smo i besplatnu isporuku knjiga do Vaših vrata. 
Zaštitite svoje misli od medijske buke, uronite u dobru knjigu, naučite nešto novo, napajajte se korisnim i lepim stvarima i kad sve ovo prođe osećaćete da ste uradili nešto korisno za sebe. 

Božiji ljudi

piše: Elsi Inglis, osnivačica sanitarne misije Škotskih žena u Srbiji u Prvom svetskom ratu, Britanska rezidencija u Beogradu od 5. marta 2015. godine nosi naziv po njoj

Vidite, mi se nalazimo u vrlo tužnoj zemlji, ali to je najodvažnija zemlja u Evropi, bez izuzetka. Ovde njihovi najbolji ljudi stradaju na sve strane, ali nikad se ne žale i nikad ne pomisle ni za trenutak da se predaju… Mada se neprijatelj strašno loše poneo, Srbi nisu ogorčeni na njih. Srbi se odnose prema neprijateljskim zatvorenicima na potpuno isti način kao prema svojima, mada nemaju mnogo šta da im ponude. Srbija je ponosna zemlja i ne želi sažaljenje drugih. Mada je jako opustošena u tri poslednja rata, Srbija je jedna mala i divna zemlja i svi smo je zavoleli. U našoj bolnici leže vojnici, skoro dečaci, koji ponosno pokazuju svoje ožiljke iz tri rata. /…/

Kažem ti da su ovi ljudi pravi divovi. Osećam se tako mala pored njih da bi trebalo da se sakrijem. Bol! Istapštanje! Niste upoznali hrabrost dok ne vidite ove ljude kako ispaštaju. Stvarno ne znam odakle dolazi ova rasa ratnika, ali mogu reći da su oni pravi Božji ljudi…
Ne možete zamisliti koliko im je teško u ovim danima i koliko su oni jadni zbog svega što se događa. Zapamtite, oni su se borili decenijama za svoju nezavisnost, a sada se sve to ruši. Čitavu zemlju preplavili su neprijatelji, sa svih strana. Nemci, Austrijanci, Bugari su na svim stranama… A vojni saveznici… izgleda da od njih više nema nikakve pomoći…
Najzad smo napustili Bolnicu oko podne, pošli niz glavni put, i tako postale deo nečega što je kasnije postalo poznato kao Veliko povlačenje. Putem se kretala velika masa sveta sa raznim vidovima prevoza – počev od volovskih i konjskih zaprega do motornih vozila, uključujući kako vojsku sa naoružanjem, tako i civilno stanovništvo, žene i decu, koji su svi želeli da pobegnu. Taj deo zemlje je brdovit, pa je dugačka kolona vijugala putem preko brda i dolina, te se čas videla kako se penje uz neki breg, potom nestaje iza brda, pa se onda pojavila na nekom daljem bregu… Ova kolona je prolazila danima, rastegnuta s jednog kraja Srbije na drugi, što nas je navelo da shvatimo da to nije samo povlačenje armije, već to predsatvlja odlazak jedne cele nacije u izgnanstvo – to je narod napuštao svoju izgubljenu domovinu. /…/
Rečeno je da u celoj istoriji nije bilo sločnog velikog egzodusa, izuzev možda bekstva Izraelaca iz Egipta u drevna vremena, ali to je bio egzodus, koji je vodio ka slobodi, dok je povlačenje srpskog naroda vodilo u izgnanstvo.

sa engleskog preveo: dr Veselin Kostić

Literatura: Strankinje o srpskom vojniku u Velikom ratu, Ratomir Rale Damjanović

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.