Zbog povećanog broja onlajn porudžbina, molimo Vas za strpljenje i razumevanje usled mogućeg kašnjenja porudžbina.
Besplatna dostava za porudžbine u vrednosti od 3.000 rsd ili više.
Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

8. april | Blagoveštanski sabor

Svi smo trenutno u sličnoj situaciji, ali odluke kako ćemo iskoristiti vreme u uslovima ograničenog kretanja su individualne.
Mi želimo da Vas motivišemo da ovo vreme provedete čineći nešto dobro za sebe, te odobravamo popust od 20% na sva izdanja i besplatnu isporuku za porudžbine veće od 3.000 dinara. Zaštitite svoje misli od medijske buke, uronite u dobru knjigu, naučite nešto novo, napajajte se korisnim i lepim stvarima i kad sve ovo prođe osećaćete da ste uradili nešto korisno za sebe.

8. april

Blagoveštanski sabor

8. april 1861. godine

 

Sazivanje ovog poslednjeg političkog sabora u Sremskim Karlovcima, značilo je javno priznanje Srba kao naroda. Blagoveštanski sabor predstavlja jednu od najbitnijih manifestacija za Srbe u Monarhiji u drugoj polovini XIX veka. Na Saboru su se razlikovale tri struje: predstavnici prve, koju je predvodio Svetozar Miletić, zalagali su se za saradnju sa Mađarima, većinsku grupaciju koja je težila dogovoru sa Bečkim dvorom predvodili su Đorđe Stojaković i drugi stariji, konzervativni političari okupljeni oko patrijarha Rajačića, dok su grupaciju koja je bila savez Vojvodine sa Trojednom kraljevinom predvodili Đorđe Stratimirović i Jovan Subotić.  Zahtevi za obnovom Srpske Vojvodine i osnovnim građanskim pravima zasnovanim na načelima liberalne misli, činili su osnovu Zaključenja sabora.

Austrijski car, nastojeći da umiri Mađare, žrtvovao je Vojvodstvo Srbiju. U prvi mah, odbio je čak da dozvoli održavanje Sabora, koji bi formulisao zahteve srpskog naroda. Umesto toga, naložio je patrijarhu Rajačiću da sa dvadeset uglednih Srba dođe u Beč i iznese predloge o načinu ostvarivanja Privilegija, kao i one koji se odnose na očuvanje srpske nacionalnosti i jezika. Imajući u vidu opštenarodno raspoloženje, patrijarh je odbio predlog, ističući da je srpski narod nadležan da preko Sabora odlučuje o svojoj sudbini.

Sabor je činilo 75 poslanika, pored četiri virilna člana – patrijarha i tri episkopa: temišvarski, vršački i bački. Sveštenstvo je dalo 25, a građanstvo 50 poslanika.

U saglasnosti sa Bečkim dvorom, Sabor je usvojio zaključke kojima je zahtevano da područje gde Srbi čine većinu stanovništva u Kraljevini Ugarskoj i Trojednoj kraljevini Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji, bude priznato kao Vojvodina Srpska. Zahtevana je samostalna unutrašnja administracija, slobodan izbor vojvode. Narodna skupština, koja bi davala poslanike za Ugarski i Hrvatski sabor; zvaničan jezik bio bi srpski, a pismo ćirilica; svakoj opštini je ostavljen slobodan izbor delovodnog jezika.

Imajući u vidu sopstvene interese, Bečki dvor se opredelio za taktiziranje i manipulisanje srpskim zahtevima u odnosu na Ugarsku, odlažući rešenje punu godinu dana. Na predlog ministra inostranih poslova, uz snažnu podršku članova vlade iz redova Mađara, predlog je odbijen. 

 

Literatura: Srpska Vojvodina, Dejan Mikavica

Narodi na tlu Vojvodine, Ljubivoje Cerović

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.