Zbog povećanog broja onlajn porudžbina, molimo Vas za strpljenje i razumevanje usled mogućeg kašnjenja porudžbina.
Besplatna dostava za porudžbine u vrednosti od 3.000 rsd ili više.
Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

28. april | Godišnjica smrti Gavrila Principa

Svi smo trenutno u sličnoj situaciji, ali odluke kako ćemo iskoristiti vreme u uslovima ograničenog kretanja su individualne.
Mi želimo da Vas motivišemo da ovo vreme provedete čineći nešto dobro za sebe, te odobravamo popust od 20% na sva izdanja i besplatnu isporuku za porudžbine veće od 3.000 dinara. Zaštitite svoje misli od medijske buke, uronite u dobru knjigu, naučite nešto novo, napajajte se korisnim i lepim stvarima i kad sve ovo prođe osećaćete da ste uradili nešto korisno za sebe.

28. april

Godišnjica smrti Gavrila Principa

28. april 1918. godine

Gavrilo Princip (1894–1918) je, uz Dragutina Dimitrijevića–Apisa, u svetskim razmerama, sigurno najpoznatija ličnost srpske istorije.  O Gavrilu Principu se, istina, mnogo pisalo i govorilo, a opet, o njemu se čak i u srpskoj kulturi malo zna. Pa ipak, svako vreme ima svog Principa. 

Gavrilo Princip i Mladobosanci su, naime, bili pravi izdanici evropske istorije; oni su joj pripadali mnogo više nego što su toga bili svesni. U čemu se sastoji evropsko poreklo Gavrila Principa i Mlade Bosne? U izvorima i istoriografiji odavno su naglašene ideološke veze Mlade Bosne sa „Mladom Italijom” Đuzepea Macinija i sa ruskim anarhistima, eserima i narodnjacima. Sam Princip na suđenju je rekao da su mu uzori bili nacionalni pokreti u Nemačkoj i Italiji i da je čitao Kropotkina i „rusku socijalističku literaturu”. Vladimir Ćorović s pravom je naglašavao posebnu vezu Mladobosanaca sa idejama italijanskog nacionalnog pokreta, potom i sa ruskim narodnjacima i socijalistima.

Gavrilo Princip, bar po iskazima na suđenju, nije bio pobožan, za razliku od svog oca Petra Principa, i sasvim je moguće da mu je izmicao hrišćanski smisao poruke da je „zemaljsko za malena cartsvo, a nebesko uvek i doveka”. Sigurno je, međutim, da je kao dete bio izložen uticaju srpske epske poezije i da nije mogao da izbegne uticaj epskog, junačkog shvatanja Kosovskog zaveta. sarajevski atentat će ime Gavrila Principa zauvek spojiti sa Kosovskim zavetom i Vidovdanom. Poslednja strofa pesme koju je napisao u terzinskoj tamnici zaista svedoči o njegovom Kosovskom opredeljenju:

Al’ pravo je rekao pre

Žerajić soko sivi

Tko hoće da živi nek mre,

Tko hoće da mre nek živi.

U Terezienštatu, u jednoj staroj tvrđavi, podzemnoj i mračnoj, Princip polagano trune s Čabrinovićem i Grabežom. Već u proleće, godinu dana docnije, blagi Čabrinović umire od tuberkuloze; za njim, Grabež. Ali se Princip bori sa smrću, uporno, misleći na daleke krajeve. No u vlažnoj ćeliji podležu postepeno njegove moći. Moralno mučen, upućen u slom Srbije i evakuaciju celog jednog naroda, on kopni. Uz to, strahoviti fizički bolovi u kostima, tuberkuloza materije u člancima leve ruke, iscrpljuju ga potpuno. Prisiljen je najpre na operaciju podlaktice, posle mu lekari odsecaju i celu levu ruku.

U martu 1918, u proleće, kad već nije bilo daleko do sloma Centralnih sila, princip je polagano trunuo. U aprilu je umro, izmučen do kraja, kao starinski junaci i fanatici jedne ideje čiji život i sudbine stvaraju čitave legende. I Principov život ima sam užasni sjaja jedne legende koja je, čudom, prenesena u sadašnjicu.

 

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.