Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

26. februar | Počeo Toplički ustanak

Svi smo trenutno u sličnoj situaciji, ali odluke kako ćemo iskoristiti vreme u uslovima ograničenog kretanja su individualne.
Mi želimo da Vas motivišemo da ovo vreme provedete čineći nešto dobro za sebe. Osim popusta od 20%, omogućili smo i besplatnu isporuku knjiga do Vaših vrata. 
Zaštitite svoje misli od medijske buke, uronite u dobru knjigu, naučite nešto novo, napajajte se korisnim i lepim stvarima i kad sve ovo prođe osećaćete da ste uradili nešto korisno za sebe. 

26. februar

Počeo Toplički ustanak

26. februar 1917.
Toplički ustanak – jedini ustanak na teritorijama okupiranim od trupa Centralnih sila u Velikom ratu, trajao je oko mesec dana, u februaru i martu 1917. godine, a prethodile su mu i sledovale gerilske borbe. Zahvatio je Toplički okrug – Kosanički, Prokupački, Jablanički i Dobrički srez, istočne i srednje predele Kopaonika i Jastrebac, Zaplenje, Crnu Travu, Vlasotince i teritoriju oko reke Timoka. U gušenju ustanka učestvovale su jedinice austrougarske i bugarske vojske, u manjoj meri nemačke trupe i plaćenici albanskog porekla. Vojnici okupacionih trupa su ugušili bunu i surovo se osvetili civilima. U kaznenoj ekspediciji nastradalo je po podacima Anketnog odbora (komisije) za utvrđivanje uzroka pobune u Topličkom i Vranjskom okrugu i ostalim krajevima, oko 20.000 ljudi, uglavnom staraca, žena i dece, zapaljeno oko 50.000 stambenih i ekonomskih objekata i naneta ogromna materijalna šteta.
Negde pred kraj 1916. godine dolazi sa Solunskog fronta Kosta Pećanac i avionom se spušta niz visoravan jablaničke planine Radan. Namera mu je da digne narod na ustanak i oslabi bugarski otpor u Solunu.
Već 24. februara 1917. godine, vojvoda Pećanac izdao je proklamaciju o početku ustanka, a vojvode Milanko Vlahović, Jovan Radović i Toško Vlahović vodili su borbe sa Bugarima. Tada je i naredio opštu mobilizaciju. Poziv se odnosio na sve vojnike srpske vojske koji se u jesen 1915. iz različitih razloga nisu povukli.

Kosta Pećanac,

srpski četnički vojvoda

Narod Toplice, kome su dozlogrdila bugarska okupacija i zverstva, jedva je dočekao ustanak i, čvrsto rešen da se sveti, počeo je masovno da se odziva pozivu Koste Pećanca. Većinu ustanika činili su stariji ljudi i još za takve poduhvate nedorasli mladići ili žene, dok je daleko manje bilo pravih ratnika. Mučki napad i nož u leđa od strane Bugara, nije smeo ostati nekažnjen.
Značajnu ulogu u Topličkom ustanku odigrale su žene, angažujući se i pomažući prema svojim mogućnostima. Njihova agilnost i različite vrste potpore pokretu otpora našle su potvrdu u izveštajima okupacionih organa vlasti. Srpkinje su postale učesnice jednog istorijskog događaja. Važnu ulogu u ustanku imala je Poljakinja Jelena Loret. Ona je bila članica organizacije žena u Prokuplju za borbu protiv okupatora. Osim toga, upoznala je četničkog vojvodu Kostu Vojinovića i održavala vezu sa njim. Pomagala je u nabavci svih stvari potrebnih za Ibarsko-kopaonički četnički odred. Jednom je spasila Vojinovića od hapšenja. Gospođa Loret je izvezla srpsku zastavu, koja je stajala na zgradi načelstva sve vreme dok je Prokuplje bilo slobodno. Po ugušenju ustanka, bila je od strane bugarske okupacione vlasti osuđena na smrt streljanjem. U zadnjem momentu, bukvalno na stratištu, stigao je akt o pomilovanju.

 

Borci jablaničkog četničkog odreda

U knjizi Toplički zbeg nalazimo:
Pričaju da je neka žena ponijela komitima hranu, u dvije velike korpe na obramici. Kažu da joj je sin sa komitima. Bugarska patrola ju je primijetila i nazorice pratila. Kad je neko od komita izašao pred ženom da preuzme korpe sa hranom, bugarska patrola se vratila i obavestila svoju komandu. Sva je sreća što je neko obavijestio i komite o dolasku bugarske vojske, te se ovi odlučiše da čekaju. Kosta rasporedi ljude u zasjedu, a sam se postavi u sredini stroja. Okršaj je bio kratak, ali žestok. Bugari brojno i tehnički nadmoćniji, stadoše opkoljavati komite. Videvši se u obruču, Vojinović naredi da se bugarski obruč mora probiti, pa makar i po cijenu života. Komiti navališe, brišući sve pred sobom, dok se Bugari razmakoše, nemoćni da zadrže jako nadiranje komita. Ginulo se i s jedne, i s druge strane. Kosta, jašući na belcu, hrabrio je i junačio drugove, ali ga neprijateljsko zrno nagodi ravno u slepoočnicu te on bez riječi pade. konja, koji je stajao kraj mrtvog gospodara uhvatiše bugarski vojnici. Ostalo ste viđeli i sami.

Kosta Vojinović, komandant

Ibarsko-kopaoničkog četničkog odreda

Literatura: Toplički ustanak 1917, Božica Mladenović
            Toplički zbeg, Zvezdan Ćurčić

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.