Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

11. mart | Rođen vojvoda Stepa Stepanović

Svi smo trenutno u sličnoj situaciji, ali odluke kako ćemo iskoristiti vreme u uslovima ograničenog kretanja su individualne.
Mi želimo da Vas motivišemo da ovo vreme provedete čineći nešto dobro za sebe. Osim popusta od 20%, omogućili smo i besplatnu isporuku knjiga do Vaših vrata. 
Zaštitite svoje misli od medijske buke, uronite u dobru knjigu, naučite nešto novo, napajajte se korisnim i lepim stvarima i kad sve ovo prođe osećaćete da ste uradili nešto korisno za sebe. 

11. mart

Rođen vojvoda Stepa Stepanović

Stepan Stepanović – Stepa rođen je u Kumodražu 11. marta 1856. godine. Pripadao je onoj generaciji pregalaca u Srbiji koja je sve svoje fizičke i duhovne sposobnosti ugradila u nacionalnooslobodilačku borbu srpskog naroda. Ime je dobio po svom dedi Stepanu, po kome je cela njegova porodica nazvana Stepanović.

Od 1874, kada je umesto svešteničke mantije obukao uniformu pitomca Artiljrijske škole, do u jesen 1919. godine, kada je pomalo razočaran nekim događajima neopozivo odlučio da se povuče iz aktivne službe, neustrašivo je išao trnovitim ratnim stazama srpske vojske. Punih četrdeset šest godine neumorno je radio na njenom mirnodopskom usavršavanju.

„Iz naroda sam ponikao; on me je načinio ovim što sam; moram se pokoravati njegovoj volji i služiti mu do poslednjeg daha.“

 

Nakon osnovne škole Stepa je upisao gimnaziju koja se nalazila u Kapetan Mišinom Zdanju. Stepa Stepanović je kao i sva druga seljačka deca, posluživao i to kod direktora gimnazije, Đorđa Miletića i tako se školovao. Nakon petog razreda gimnazije koja je tada trajala šest godina, Stepa je stupio u Vojnu Akademiju. Školski drugovi bili su mu Vojvoda Mišić, Mihajlo Živković, Pavle Janković…

Tokom školovanja, vojvoda Stepa nije se posebno isticao i bio je osrednji đak. Međutim, u srpsko-turskim, bugarskom, balkanskim i Prvom svetkom ratu pokazivao je karakter savršenog oficira.

Prvi svetski rat je za Stepu predstavljao najveći i najteži ispit. Bio je zadužen za organizaciju mobilizacije, te da napravi plan rasporeda i koncentracije srpske vojske. Pošto je rat počeo, rukovodio je Drugom armijom, koja je bila postavljena na poziciji između Aranđelovca i Mladenovca.

Cerska bitka – prva velika pobeda

Upravo je u Velikom ratu Stepa Stepanović izvojevao svoju najveću pobedu. Bila je to Bitka na Ceru, kada je ispoljivši izuzetnu mudrost i taktiku, savladao mnogo jače snage austrougarskog osvajača, nateravši ga na povlačenje preko preko Drine u Bosnu.

Posle invazije Centralnih sila 1915. godine, vojvoda Stepa je sa svojom vojskom uspeo da savlada bugarsku armiju „koja je bila odbačena na istok 25 kilometara“. Uslediće potom solunska epopeja, gde  proslavljeni vojskovođa ulaže lavovski trud ne bi li srpsku vojsku pod veoma teškim okolnostima oskudice, bolesti i zime uspeo da prevede na albansko primorje.

Ostaće upamćeno i to da 1915. vojvoda Stepa nije želeo da iskoristi svoj položaj i svoju porodicu izvuče iz Čačka. Ostavio ih je u Srbiji da dele sudbinu porodica svojih vojnika.

Solunski front

Po dolasku na Krf posvetio se reorganizaciji desetkovane vojske i njenoj pripremi za slavni povratak u zemlju i konačni put pobede. Uspeo je sa svojim vojnicima da probije Solunski front, i da bugarsku vojsku potpuno eliminiše iz ratnih operacija. Legendarni proboj dogodio se od 15. do 17. septembra 1918. godine na Dobrom polju i Kozjaku. Bugarska je kapitulirala, a na putu pobede i oslobađanja otadžbine, srpsku vojsku više ništa nije moglo da zaustavi.

„Samo vojnik može izvojevati mesto njegovom narodu na koje on ima pravo.“

Naš narod imao je i drugih mudrih i hrabrih vojskovođa, ali je retko da je ko od njih bio tako popularan u narodu kao vojvoda Stepa Stepanović. Bio je retko čestit i pošten čovek, čvrstog karaktera, jasan u naređenjima. Kada je nešto naredio, usmeno ili pismeno, nikada nije to oporekao.

Nije voleo veliko društvo, voleo je prirodu i šetnje. Meso je retko jeo, a najviše je voleo pasulj i kupus. Od pića bi ponekad popio čašu piva ili špricer. Živeo je prosto bez ikakvih ličnih prohteva.

„Smanjite mi penziju!“

Ostale su mnoge anegdote o ljudskoj veličini Vojvode Stepe Stepanovića. Svakako jedna od najpoznatijih jeste ona kada je vratio svoju penziju. Pošto mu je poštar sav srećan uručio penziju od  3.000 dinara, Vojvoda je dreknuo:

– Mangupi! Mangupi! Hoće da upropaste državu! Vraćaj pare, momče! Neka bar prepolove, šta bih s tolikim parama?

Kod kuće je Stepa često nosio obično vojničku uniformu, pa se dešavalo da ga ljudi ne prepoznaju. Jednom je tako sekao drva u dvorištu, kad naiđe jedan seljak i upita ga:

– Pomaže Bog stari, je l’ ovo kuća vojvode Stepe?
– Jeste.
– A, ti mu stružeš drva?
– Stružem, šta ću – ne otkriva se Stepa.
– Pošto si pogodio? – zanimalo je čoveka.
– Pa… Nisam pogađao. Znaš, ja kod njega radim stalno, pa me plaća mesečno.
– Ako, ako, imaš koga i da služiš. Ja bih mu i za džabe radio – dobaci mu seljak i ode.

 

Vojvoda Stepa nije bio bolešljiv čovek, ali je osećao da stari. Kada je počeo poboljevati njegov zet insistirao je da treba da se pregleda i leči, ali on to nikako nije hteo.

– Kakav pregled! Ja sam star i dotrajavam. Vuče me zemlja.

Vojvoda je pre smrti pripremio sve što je potrebno za sahranu. Od svoje skromne penzije uštedeo je za pogreb. Pred kraj života pozvao je suprugu i predao joj dva zamotuljka sa novcem – jedan sa sebe, drugi za nju. Skromnom, kakav je bio, nije mu ni na um padalo da mu sleduje državna sahrana sa najvišim počastima.

Grob vojvode Stepe Stepanovića na gradskom groblju u Čačku

 

Poslednje reči velikog vojvode

Zemlja ga je povukla sebi 27. aprila 1929. godine.

Pred samu smrt Stepa je pokušao da podigne desnu ruku ka prozoru. U sobi je nastala tišina. Svi su želeli da čuju poslednju poruku velikog vojvode. Stepa Stepanović skupio je svu svoju snagu i slabim glasom izgovorio: „Polazite napred!“

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.