Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

11. februar | Sećanje na Desanku Maksimović

Svi smo trenutno u sličnoj situaciji, ali odluke kako ćemo iskoristiti vreme u uslovima ograničenog kretanja su individualne.
Mi želimo da Vas motivišemo da ovo vreme provedete čineći nešto dobro za sebe. Osim popusta od 20%, omogućili smo i besplatnu isporuku knjiga do Vaših vrata. 
Zaštitite svoje misli od medijske buke, uronite u dobru knjigu, naučite nešto novo, napajajte se korisnim i lepim stvarima i kad sve ovo prođe osećaćete da ste uradili nešto korisno za sebe. 

11. februar

Sećanje na Desanku Maksimović

11. februara 1993. preminula je srpska književnica Desanka Maksimović. Svojim delom doprinela je afirmaciji ženskog literarnog stvaranja. Uz Isidoru Sekulić smatra se najznačajnijom srpskom književnicom XX veka.
 Bio je prekrasan letnji dan, Desanka Maksimović koja je tada imala četiri ili pet godina, igrala se sama sa svojim lutkama na stepeništu letnje kuhinje u Brankovini u kojoj se nalazila njena majka i kuvala ručak. Iznenada je dan postao mnogo svetliji, kao da se nebo svetlošću otvorilo, svetlošću koja je bila znatno jača od svetlosti sunca, i čuo se muški glas koji je rekao: „Ja sam Bog!”

 

Ova vizija Desanke Maksimović višestruko je značajna, ne samo za razumevanje njenog religioznog bića, već što je daleko važnije, i za potpunije shavatanje njenog stavaralaštva, tačnije njene poezije, kao i njene sasvim jednostavne i autentične komunikacije sa ljudima posebno sa decom, prirodom i životinjama, odnosno svim onim što je živo, jer su svi ti oblici funkcionisanja neretko nosili u sebi, i to u bitnim crtama, arhetipski karakter.
Branislav Milakara kaže da Desanka Maksimović nije bila ni u jednom periodu svog života religiozna u dogmatskom, odnosno konfesijskom smislu. Međutim, iako nije odlazila u crkvu, imala je puno poštovanje prema tradiciji, pa i prema crkvi, jer je poštovala sve ono što je tradicija – transpersonalno, arhetipsko. Redovno je praznovala slavu, Božić i Uskrs, čak i u ono vreme kada je to bilo nepoželjno, tačnije na neki način zabranjivano.
Desanka Maksimović je odrasla u svešteničkom miljeu, jer je njen deda po majci bio sveštenik u Brankovini, gde je njen otac radio kao učitelj. I više od toga: četiri su generacije po majčinoj strani bile sveštenici, tako da je ona, kao što kaže  Branislav Malakara, znala sveštenike „iznutra”, te je imala zadršku prema ljudskoj strani sveštenika i sveštenstva uopšte, a što je izrazila u jednoj svojoj pesmi u kojoj je tražila pomilovanje i za kaluđere čime je pokazala razumevanje za njihove slabosti.
Treba istaći autentični odnos Desanke Makismović prema deci. To nije našlo svoj izraz samo u negovanju (uz pomoć majke, njene četiri sestre i tri brata, od kojih je Desanka bila najstarija) sestrića Branislava i njegove mlađe sestre Radmile. On je vidljiv i u njenim mnogobrojnim zbirkama za decu. I upravo na ova dva nivoa: praktičnom i poetskom, Desanka Maksimović je iživela svoj materinski nagon, pa je otuda i razumljivo što nije imala svoju decu.
Desanka Maksimović nije bila samo vodič i učitelj, već i lekar sa dubokom ranom u sebi, tako da je vidala rane tražeći pomilovanje za sve: i dužne i nedužne, a najmanje za sebe, jer je umela da prikrije svoj bol.
Literatura: Arhetipski svet Desanke Maksimović, Ivan Nastović

 

 

Obaveštenje o slanju rukopisa

Uredništvo IK Prometej obaveštava sve zainteresovane autore da u naredne dve godine nećemo imati mogućnosti za razmatranje novih rukopisa. Zbog već popunjenog izdavačkog plana za 2020. i 2021. godinu nećemo primati i razmatrati nove predloge. Zahvaljujemo se svima na razumevanju i strpljenju.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.