Перо Слијепчевић и сарадници

Перо Слијепчевић (Самобор код Гацка, 12. јун 1888 – Београд, 13. децембар 1964) био је српски књижевни историчар.

После завршене гимназије у Мостару определио се за студије германистике и филозофије на Бечком универзитету. Образовање је употпунио докторатом на универзитету у Фрибургу у Швајцарској с тезом о будизму у немачкој књижевности, 1917. године.

Балканским ратовима био добровољац у црногорској војсци, а за време Првог светског рата је био активни заступник ставова српске државе у емиграцији.

Био је секретар сарајевског Српског просвјетно културног друштва (СПКД) „Просвјета“, а затим професор Велике медресе у Скопљу, а затим је постао хонорарни универзитетски професор 1927. године, а наредне је постао и ванредни професор скопског Филозофског факултета. Редовни професор германистике на истом факултету постаје 1938. године. Почетком Другог светског рата прелази на Београдски универзитет.

У време окупације је био пензионисан, али је после завршетка рата поново враћен на Београдски универзитет на којем је завршио радни век 1958. године, као шеф катедре за немачки језик и књижевност Филозофског факултета у Београду. Сматра се једним од најбољих германиста које је српска култура икада имала.

Напор Босне и Херцеговине
Доносимо оргинално, преснимљено издање ове књиге објављене 1929. године у Сарајеву у издању Обласног одбора Народне одбране. Материјал су прикупили и обрадили Перо Слијепчевић, Владимир [...]