Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едиција српске војводе

Едиција српске војводе

О начину претплате информишите се позивом на број 0800 323 323 или нам пишите на мејл prodaja@prometej.co.rs

Саво Скоко и Петар Опачић

Војвода Степа Степановић у ратовима Србије 1876-1918, књига 1

276 страна,   илустровано

 

 

Саво Скоко и Петар Опачић

Војвода Степа Степановић у ратовима Србије 1876-1918, књига 2

313 страна,  илустровано

 

 

Петар Опачић

Војвода Живојин Мишић

516 страна, илустровано

 

 

Живојин Мишић (приредио Саво Скоко)

Моје успомене

397 страна, илустровано

 

 

Саво Скоко

Војвода Радомир Путник, књига 1

398 страна, илустровано

 

 

Саво Скоко

Војвода Радомир Путник, књига 2

328 страна, илустровано

 

 

Војвода Петар Бојовић

Одбрана Косовога Поља 1915. г. и заштита одступања српске војске преко Албаније и Црне Горе : одломак из мојих мемоара

120 страна, илустровано

 

 

Франше д’Епере

БЕЛЕШКЕ СА СОЛУНСКОГ ФРОНТА

160 страна

 

 

Општи подаци, важе за сваку књигу:

Формат: 17 x 24 цм, шивено, тврд повез


У српском народу велике војсковође имале су увек истакнуто место, а завршетком Првог светског рата посебно су се свести народа издвојиле српске војводе које су се својим делима и пожртвованошћу у балканским ратовима и Великом рату задужили Србију и ушли не само у нашу, већ и у светску историју јер се на многим војним школама изучавају њихова стратегија и војна тактика.

Наши понајбољи аутори, истраживачи Првог светског рата, велики професионалци, искрени родољуби у правом смислу те речи били су Петар Опачић и Саво Скоко. Њихових изванредних књига о Војводи Путнику, Војводи Степи и Војводи Мишићи одавно нема на тржишту (последње издање било је 1990. Године). Веома је лепо да се наш издавач посвеће теми Првог свестког рата сетио да и ове књиге обнови и обрадује поклонике наше дуго потискиване историје. Лепо је што ће се у овом комплету књига наћи и дело Војовде Петра Бојовића као и ненадаано откривени списи Франше д епереа са Солунског фронта који ће бити право научно откриће јер нису публиковани ни у Француској пошто породица раније није била са тим сагласна.

Код нас је мање познато да је Франше д Епере био такође српски војовода и зато неколико речи више о њему.

 

Од 1. јануара до 13. септембра 1918. године припремана је одлучна офанзива на Солунском фронту. Врховни командант савезничких снага на том фронту генерал Франше д`Епере, сазвао је конференцију, којој је присуствовао начелник штаба српске врховне команде војвода Живојин Мишић. План је био да се нападом српских армија у планинском предјелу између Сушице и Лешице изврши пробој непријатељског фронта на ширини од 30 километара.  У зору 15. септембра 1918. године, Д`Епере наређује да се крене у акцију пробоја, у којој је српска војска одиграла главну улогу и која се убраја међу најуспјешније операције у Првом свјетском рату.  „Огромна жеља водила је војнике из побједе у побједу. Француска комора на коњима једва је стизала српску пјешдију“, говорио је Д`Епере. Скопље је ослобођено већ 25. септембра, послије чега је српска војска кренула ка бугарској граници. Само четири дана касније у штабу Д`Епереа, Бугарска је потписала капитулацију, а 30. септембра обустављена су сва непријатељства. „Операције се морају успоравати јер нема комуникације ради добављања хране француским трупама које напредују… Само српским трупама нису потребне комуникације – они иду напред попут олује“, истицао је Д`Епере. Он је посебно истицао улогу српског сељака.  „Tо су сељаци, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И, ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. Tо су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их водио, раме уз раме са војницима Француске, у побједоносну слободу њихове отаџбине“, рекао је својевремено Д`Епере. Француски генерал, а касније маршал, Луј Франшe Д`Епере био је изузетно омиљен међу Србима. Умро је 8. јула 1942. године. У Београду му је подигнут споменик. Његов булевар /Булевар Франшe д`Епереа/ налази се у Београду на потезу од моста Газела до Ауто-команде.

 

Овде се сада доноси његов Дневник 1918-1921 који се делом односи и на период у којем је био командант савезничких снага на Солунском фронту од јула 1918 до 1921 када су и последњи елементи ове савезничке формације престали да постоје. Његови дневницчки записи нису никада публиковани и у Француској ни у Србији.

Франше д’Eпере је дао одлучујући допринос да Солунски фронт добије своје пуну улогу и значај у последњој фази Великог рата. На његов изричит захтев организована је офанзива која је довела до пробја фронта а потом и коначног пораза Бугарске чиме су врата Балкана али и Централне Европе постала отворена за Савезнике. Победа на Солунском фронту је коначно уверила немачки генералштаб да је рат изгубљен и његов начелник генерал, Лудендорф је императивно затражио од немачке владе да закључи примирје.

Одлуком Франше д’Eпереа је српској војсци дата одлучујућа улога у пробоју  Солунског фронтаа птом је он дао пуну подршку муњевитом напредовању српских дивизија које су се за мање од 45 дана  ослободиле отаџбину. Као званични представник савезника, Франше д’Eпере је представљао Антанту током примирја са Бугарском и Мађарском, спровео је  у дело и одредбе примирја са Аустроугарском, имао је одлучујућу улогу током сукоба Италијњ са једне стране, Србије и Југослвена са друге на Јадрану, руководио је операцијама према Цариграду, Румунији и Јужној Русији. Током лључних неколико година по самом завршету Великог рата, Франше д’Eпере је представљао Савезнике током процеса територијалног и националног перуређења Балкана и Централне Европе.

Његови дневнички записи представљају сведочанство првога реда о односима  у савезничкој коалицији и о односима Србије и Француске, али и о процесу успостављаља нових структура власти на југословенском простору и о сукобу са Италијом и њеним претензијама на источну обалу Јадрана. У штабу Франше д’Eпереа су се стицала сва дипломатска и војна упутства Савезника која су се односила на регион у целини док се на основу његових дневничких записа може створити слика не само о државницима балканских средина већ и о стратегији савезника и пре свега Француске на Балкану.

Сама личност Франше д’Eпере и односи Француске и Србије ће бити предмет уводне студије Војислава Павловића, писане на основу необјављене грађе коју је породица Франше д’Eпере ставила на располагање аутору.

Објављивање дневничких записа војводе Франше д’Eпереа је несумњиво  кључан доппринос разумевању периода у коме је након четири исрпљујуће године рата српска војска  Србија напокон ослободила отаџбину и реализовала свој југословенски програм. Привилегован сведок ових догађаја, Франше д’Eпере је оставио сведочанство које ће се наћи по први пут  пред српским читаоцима и тиме дати слику о догађајима у којима је војвода учествовао али и о њему самом.

Клуб читалаца

После 27 година издавачког рада и две хиљаде и деветсто објављених наслова у готово 40 разноврсних едиција, одлучили смо да организујемо Клуб читалаца Прометеја. Велики избор књига за Вас, Вашу породицу и пријатеље, велика уштеда, једноставно учлањење и наручивање књига, бројне друге погодности и изненађења која Вас чекају у нашем Клубу читалаца, награда су нашим верним читаоцима и добри разлози да стекнемо и нове читаоце.